Pre tačno 88 godina Urugvaj i Argentina odigrali su prvo finale Mundijala u istoriji. Rezultat je bio identičan poslednjem
Nakon što je Urugvaj u polufinalu praktično neregularnim putem slavio protiv naše reprezentacije koja je demoralisana na kraju pukla rezultatom 6-1, udario je u finalu na Argentinu. Izbio je spor oko pitanja čijom će se loptom igrati, a izgleda da je bojazan „gaučosa“ bila opravdana
30. jula 1930. godine odigrano je prvo u istoriji finale Svetskog prvenstva, onog koje se igralo u urugvajskoj prestonici Montevideu, na stadionu „Sentenario“ pred 68.346 gledalaca. Urugvaj je polufinalu pobedio nas, dok je Argentina slavila protiv Sjedinjenih Država.
Oba polufinala završena su rezultatima 6-1, ali je nas brazilski sudija, može se slobodno to reći, teško pokrao. Poveli smo u 4-om minutu preko Đorđa Vujadinovića, a zatim nam je drugi gol u 9-om minutu poništen. Brazilac je domaćinu priznao dva neregularna pogotka.
Ovo finale bilo je svojevrsni revanš finala fudbalskog turnira na Letnjim olimpijskim igrama u Amsterdamu koje su Urugvajci rešili u svoju korist. Postoje samo dva mundijalska finala koja nisu igrana u nedelju, a ovo je jedno od njih. Pošto se drugo u Engleskoj '66. igralo u subotu, a ovo u sredu, ovo je jedino koje nije igrano tokom vikenda.
Kapije su otvorene šest sati ranije, i dva časa pred meč sve je bilo krcato. Timovi, međutim, nisu mogli da se dogovore ko će obezbediti zvaničnu loptu kojom će se utakmica odigrati (što svedoči o izvesnoj naivnosti ondašnje organizacije, pa čak i o gotovo neformalnom karakteru čitavog turnira; recimo, beogradska štampa je govorilo o „olimpijadi u Urugvaju“) pa je presudila FIFA: prvo poluvreme igraće se argentinskom loptom, dok će se drugo igrati urugvajskom.
VIDEO: Urugvaj 4-2 Argentina, finale Svetskog kupa u Urugvaju '30.
Nakon što je belgijski sudija Johanes Langenus dao znak za početak meča, Urugvaj je poveo u 12-om minutu golom Pabla Dorada, ali je Argentina izjednačila preko Karlosa Peuselje u 20-om. Potom je Giljermo Stabile doveo „gaučose“ u vođstvo u 37-om minutu. Sa tim se rezultatom otišlo na odmor.
Urugvajci su svojom loptom izjednačili preko Pedra See u 57-om minutu, poveli preko Santosa Irijartea u 68-om i postavili konačnih 4-2 preko Ektora Kastra u 89-om.
Sutradan je urugvajska vlada proglasila državni praznik, dok je u Buenos Ajresu besna gomila kamenovala zgradu urugvajskog poslanstva. Poslednji živi fudbaler sa tog meča bio je argentinski napadač Fransisko Varaljo koji je preminuo 30. avgusta 2010.
Ako želite da pogledate bolji snimak od priloženog u tekstu, možete to učiniti na ovom linku. Međutim, ne očekujte današnje standarde: pola stvari se ne vidi jer ondašnji snimatelji jednostavno nisu još uvek znali šta treba da rade; morale su da prođu decenija pa da generacije televizijskih reditelja i kamernama razviju valjani sistem.
A inače, sudija Langenus kog smo pomenuli, prvi delilac pravde na završnom meču Svetskog kupa, pao je na prvom svom ispitu za sudiju. Pitali su ga: „Šta je ispravna procedura ako lopta pogodi avion u niskom letu?“ Nije znao da odgovori. Ne znamo ni mi.
(Telegraf.rs)