Milenijum hrišćanstva, dan krštenja Rusije: Šta čini pravoslavlje jedinstvenim i koja je Putinova poruka danas? (FOTO) (VIDEO)

Vernici u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji slave 1.030 godina od kada su njihovi prihvatili hrišćanstvo

Vernici u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji slave 1.030 godina od kada su njihovi prihvatili hrišćanstvo - veru koja će na kraju postati pravoslavna, a koju je učinilo jedinstvenom 10 vekova različitosti u odnosu na zapadni ogranak.

Kažu za ovu rusku crkvu na Azurnoj obali da je najlepša od svih (FOTO)

Preporučujemo

Promena religije cele nacije očigledno nije trajala jedan dan, ogromna nacija koja je obuhvatala delove moderne Belorusije, Ukrajine i Rusije nije prosto zaspala kao paganska, a drugog dana se probudila kao hrišćanska. Proces je počeo 988. godine.

Kao dan sećanja izabran je 28. jul jer je to i godišnjica Svetog Vladimira ili Vladimira Velikog, kneza koji je uspeo da ujedini različita slovenska plemena pod Istočnim hrišćanstvom.

VLADIMIRU PONUĐENO DA BIRA

Po legendi, Vladimiru je ponuđeno da bira između nekoliko monoteističkih religija: muslimanske, jevrejske, rimljanske i vizantijske, svi oni su poslali delegacije na njegov dvor. Islam, koji zabranjuje vino, odbijen je - Vladimir je rekao da je "piće zadovoljstvo Rusa", među brojnim drugim fundamentalnim razlikama koji će doneti slovenski način života.

Jevreji nisu imali svoju zemlju, što je slaba pozicija za vladara koji želi da ujedini raštrkanu teritoriju. A Rimljani su već imali spor sa Vladimirovom bakom, Olgom od Kijeva, prvom vladarkom Rusije koja je krštena, pa im je Vladimir rekao da ih ni njihovi preci nisu prihvatili.

DA LI SU NA ZEMLJI ILI U RAJU

Vizantijski sveštenik je, s druge strane, zaintrigirao Vladimira, pa je poslao svoje izaslanike u Konstantinopolj. Misija se vratila kući opčinjena onim što je videla u vizantijskim crkvama, navodeći da nisu znali da li su na zemlji ili u raju. Pa je tako načinjen izbor. Međutim, istorijske činjenice čine ovaj izbor još očiglednijim.

Trgovinske veze između Rusije i Vizantije datiraju nekoliko decenija pre krštenja Olge od Kijeva, koje se odigralo u Konstantinopolju. U tom trenutku već postoje nesuglasice sa Rimom - pukotine koje će kasnije podeliti pravoslavne i katoličke hrišćane. Uostalom, Vizantija je tada bila na vrhuncu moći i u najmanju ruku, samo delimično, zavisna od Vladimirove vojne moći, da bi se zadržala na tom putu.

Savez, već obostrano koristan, tada je i potvrđen zajedničkom verom.

ISTOK PROTIV ZAPADA

Razlike između Istočnog (sa sedištem u Konstantinopolju) i Zapadnog (sa sedištem u Rimu) hrišćanstva su do kraja definisane šizmom 1054. godine, kada je i zvanično došlo do raskola između Ortodoksne i Katoličke crkve. Rusija je sledila Vizantiju "istočnom" stazom, bojeći religiju tokom godina svojim nijansama. Oba učenja veruju u istog Boga i dele osnove iste vere, ali zbog razlika i rasprava koje su izazvale raskol, razvile su se u dva veoma različita fenomena.

Šta je to što čini pravoslavnu veru različitom? 

Jedna od velikih razlika između Istoka i Zapada je vezana za poreklo Svetog duha, dela Svetog trojstva. U suštini, on se vrti oko jedne reči. Ta reč je "filioque", latinski izraz za "i sina", za koju se pretpostavlja da je dodata u 6. veku. Istočna crkva odbija "filioque" odnosno veruje da Sveti duh proizilazi iz Oca za razliku od Zapadne koja veruje da Sveti duh proizilazi i iz Oca i iz Sina, što stavlja snažniji akcenat na Sina - Isusa.

PAPA

Katolici veruju u primat koji ima papa, on ima naime "vrhovnu i univerzalnu moć nad celom crkvom, moć koju uvek može nesputano da sprovodi". Istočna pravoslavna crkva smatra svom poglavara "prvim među jednakima", bez efektivne moći nad drugim crkvama. Za katolike, papa je bezgrešni lider crkve, koji sprovodi božansku volju dok pravoslavnu veru vodi verovanje da crkvu vodi Sveti duh.

DOGMA

Za razliku od katolicizma, pravoslavlje ne smatra svakog čoveka saučesnikom u prvobitnom grehu zbog koga su Adam i Eva izbačeni iz raja. Ipak, slažu se u tome da su ljudi od tada smrtni, slabi i podložni grehu.

Hrišćanske crkve su podeljene po pitanju celibata: oženjenim muškarcima je dozvoljeno da postanu pravoslavni sveštenici, ali zaređenim monasima nije dozvoljeno da se žene. Katoličkim sveštenicima nije dozvoljeno ni da se žene, a ni da budu oženjeni pre nego što se zamonaše.

Pravoslavnog ruskog sveštenika prepoznaćete čim ga vidite. Svetlucava, lepršava zlatna odora i masivno raspeće koje se nose tokom liturgije su odmah prepoznatljivi. Ali, postoji složenija simbolika u onome što sveštenici nose, boja odore zavisi od toga koji je sveti dan u pitanju. Bogata crvena, plava, purpurna, zelena, zlatna, bela, crna su sve moguće.

Rane ruske crkve bile su građene pod nadzorom vizantijskih arhitekata i pratile su njihov stil. Uskoro, prepoznatljivi ruski stil počinje da se pomalja i pretvara se u ono što je danas: visoke građevine, sa krovovima koji imaju oblik luka, pozlaćenim ili obojenim živopisnim bojama, na vrhovima sa krstovima.

PREDSEDNIK RUSIJE NA PROSLAVI GODIŠNJICE

Kako je rekao danas Vladimir Putin povodom 1030. godišnjice od krštenja Rusije, savremeno društvo brine o jačanju moralne podrške, a ogromnu ulogu u tome nose i sami građani Rusije koji pokazuju odgovornost i neravnodušnost.

- Narodi koji su prihvatili hrišćansku veru kao svoju, mogli su da dostignu neverovatne visine u politici, umetnosti, literaturi, nauci, ali i u ekonomskoj delatnosti. Stekli su neverovatno iskustvo zajedništva, koje je u više navrata spasavalo, jačalo i podržavalo našu državu u najgorim trenucima - rekao je on.

Putin je ocenio da na to duhovno nasleđe vreme nema nikakav uticaj.

- Naš sveti dug je da očuvamo i umnožimo taj duh za nova pokolenja. Veoma je važno to što savremeno društvo brine o jačanju moralne podrške. Ogroman uticaj imaju i humanitarne i obrazovne organizacije - istakao je ruski predsednik.

Putin je naveo i da je krštenje Rusije izvršilo veliki uticaj na svetski razvoj, ali i da je bilo odskočna daska za razvoj ruske državnosti.

- Krštenje je ključni trenutak u našoj istoriji, događaj civilizacijskih razmera koji je opredelio dalji razvoj Rusije tokom vekova - rekao je i dodao da je knez Vladimir svojevremeno napravio odlučujući izbor pruživši narodu osnovu za zajedništvo, novi život i sve ostalo, kako bi se ujedinili ljudi koji su naseljavali tu teritoriju.

SLOBODA IZBORA IZMEĐU DOBRA I ZLA

Naveo je i da je pravoslavlje učinilo to što ranije nije bilo moguće — vera se obratila čoveku, njegovoj duši i savesti, sa večnim pozivom na milosrđe, dobrotu i ljubav, a ljudi su taj poziv čuli.

Citirajući čuvenog ruskog pisca Lava Tolstoja, Putin je rekao i da je krštenje Rusije dalo njenim precima slobodu izbora između dobra i zla. Prethodno je patrijarh moskovski i cele Rusije rekao da zajednička vera i kultura Rusa, Ukrajinaca i Belorusa nije samo način da se očuva nacionalni identitet, već i da se obezbedi uticaj na ceo svet od strane jedinstvenog naroda „koji je iznikao iz istog kupelja za krštenje“.

Pogledajte video:

VIDEO: Intervju episkopa Jovana Ćulibrka za Telegraf.rs

(Telegraf.rs)