SRBIJA SE UMIRIT NE MOŽE: Ovim najmoćnijim plakatom u našoj istoriji komunisti su leta 1941. digli srpski narod na noge

Jednako moćni kao i proglas kojim je KPJ pozvala srpski narod na ustanak protiv nemačkog okupatora, pokazali su se njihovi propagandni plakati. Svakako najjači među njima jeste onaj priložen u ovom tekstu, na kojem se citira jedan od najmoćnijih stihova srpske epske poezije, iz pesme „Boj na Mišaru“ Filipa Višnjića

„Fašistički razbojnici na čelu sa suludim Hitlerom, koji su okupirali našu zemlju, izvršili su mučki napad na Sovjetsku Rusiju, zemlju u koju ugnjeteni narodi s pravom polažu sve svoje nade. Time su oni učinili da je borba ugnjetenih naroda postala sastavni deo odbrane Sovjetskog Saveza, junačke borbe nesalomljive Crvene Armije.

Preporučujemo

Kucnuo je čas kada srpski slobodoljubivi narod, koji je stolećima gledao u velikom ruskom narodu zaštitnika svoje nacionalne nezavisnosti, treba da se digne na noge i da odlučno postavi pitanje svoga oslobođenja ispod ropstva krvožednih okupatora. Srpski narod i ovoga puta mora oživeti svoje svetle borbene tradicije.

Sada se radi o potpunom slomu fašizma, o oslobođenju čovečanstva od tih podivljalih horda. Upravo radi se o borbi na život i smrt od čijeg ishoda zavisi ne samo sudbina SSSR-a, već i sudbina i sloboda čitavog srpskog naroda, svih porobljenih naroda Jugoslavije. Za srpski narod se sada postavlja pitanje: biti ili ne biti. Ili rob podivljalih fašističkih banda koje nas Slovene smatraju nižom rasom, ili narod srećan, slobodan i nezavisan!

Srpski narode, ne oklevaj! Sada i samo sada kucnuo je čas da učinimo kraj pljački i nasilju okupatora. Ne zaboravi da to možeš učiniti samo udruženim snagama sa moćnim Sovjetskim Savezom, sa nepobedivom bratskom slovenskom Rusijom na čelu sa velikim sinom ruskog naroda — Staljinom. Seti se, srpski narode, svoje slavne prošlosti i ne slušaj kukavice i malodušnike koji pozivaju na čekanje. Čekati — to znači igrati se svojom sudbinom, budućnošću narodnom.“

Tim rečima počinje tekst proglasa Pokrajinskog komiteta za Srbiju Komunističke partije Jugoslavije kojim se srpski narod pozvao na opšti ustanak protiv nemačkog okupatora leta 1941. godine. Poziv je, slobodno se može reći, zdušno prihvaćen.

Partizanski odredi su počeli da se pune narodnim masama, krenulo se sa diverzijama i sabotažama, a onda su se ustanku priključili i četnički komandanti poput Veselina Misite (oslobodioca Loznice, koja je tako postala prvi slobodni grad u okupiranoj Evropi), koji su do tog trenutka slušali pukovnika Dragoljuba Mihajlovića koji je zagovarao upravo čekanje, jer više nisu želeli da čekaju (nakon čega više nije ni on mogao da zagovara čekanje jer bi rizikovao potpuno gubljenje kontrole nad sopstvenim snagama).

Jednako moćni kao i ovaj poziv, pokazali su se i propagandni plakati komunista, a svakako najjači među njima jeste onaj priložen na početku ovog teksta. U njemu, citira se jedan od najmoćnijih stihova srpske epske poezije, onaj iz pesme „Boj na Mišaru“ Filipa Višnjića, u kojem gavranovi donose loše vesti ženi Kulin-kapetana:

„Niti ide Kulin–kapetane‚

niti ide‚ niti će ti doći‚

nit’ ’se nadaj niti ga pogledaj‚

Rani sina‚ pak šalji na vojsku

Srbija se umirit ne može!“

Izbor baš ovog stiha iz baš te pesme nije bio slučajan: ipak je njena tema jedna od naših najvećih pobeda iz Prvog srpskog ustanka. „Srbija se umirit ne može!“ nikada neće prestati da donosi nadahnuće. Šta god mislili o ovoj ili onoj buni.

(O. Š.)