200 godina od rođenja Karla Marksa: Najveći kritičar kapitalizma i revolucionar, koji je uveo u svet socijalizam i komunizam (FOTO) (VIDEO)

Neki ga cene kao vizionara koji je predvideo bolesti tržišne ekonomije, a drugi ga preziru zbog ideja koje su nadahnule staljinističke režime

Karl Hajnrih Marks je bio nemački politički filozof, ekonomista, istoričar, sociolog, najveći kritičar kapitalizma i teoretičar socijalističke misli, vođa radničkog pokreta i vodeća ličnost Prve internacionale. Njegov rad je u velikoj meri uticao na oblikovanje svetske politike, ali i mnogih država u svetu. Ideologija koju je zastupao ostavila je neizbrisiv trag na društvo, a šta god mislili o tome, njen pečat niko neće moći da izbriše, niti da umanji njen značaj. Danas se navršava čak 200 godina od Marskovog rođenja, a njegov život i dan-danas budi veliko interesovanje među ljudima.

Dve kratke definicije komunizma i kapitalizma: Da li se slažete sa najkontroverznijim američkim ekstremnim desničarem?

Preporučujemo

DETINJSTVO

Karl Marks je rođen 5. maja 1818. godine u Triru, vrlo katoličkom gradu, u rajnskoj pokrajni, pruskom carstvu, kao treće dete advokata Hajnriha Marksa i Henriete Presburg. Njegovi preci su već od XVII veka bili rabini u Triru, deda Mordehaj Marks Levi, bio je rabin od 1788. do 1804. Samo prezime Marks bilo je prezime očeve porodice.

Njihovo pravo prezime Halevi prešlo je u Levi, a potom od Merc u germanizovano Marks. Brat njegovog oca, Samuel, je sve do smrti 1827. bio rabin. Deda njegove majke, Henriete Presburg, odnosno Presbrok, takođe je bio rabin u Nimegeu.

Karlov otac, Heršel Marks, bio je prvi u porodici koji je dobio sekularno obrazovanje. Da bi izbegao antisemitizam on se opredelio za luteranstvo koje je u katoličkom Triru bilo u manjini.

Njegov otac je postao javni tužilac 1821. godine, bavio se sudskim poslovima, potom je postao pravni savetnik i svoju karijeru završio je kao predsednik trirske advokatske komore. Heršel Marks postao je relativno bogat, i posedovao je nekoliko vinograda u Mozelu.

Njegov uticaj na mladog Karla bio je velik. Maternji jezik njegove majke Henrijete bio je holandski. Loše je govorila nemački. Karl prema njoj nije gajio nežna osećanja. Henrijeta Presburg, bila je polupismena holandska Jevrejka, jer je mnogo vremena posvećivala svojoj porodici. Poticala je iz prosperitetne poslovne porodice.

STUDIJE, DVOBOJ, PIJANKE

Karl se po očevoj želji upisao na pravni fakultet ali je osećao da ga privlači umetnost, pesništvo i književnost. Paralelno bavio i filozofijom, ekonomijom, istorijom, sociologijom i novinarstvom.

Gubi zanimanje za svoju porodicu. Piše pesme, a otac mu se brine zbog njegovih predavanja i da mu sin ne postane "tričavi stihoklepac". U drugom semestru 1836. izabran je za predsednika kluba studenata iz Trira. Obilazio je kafane, dvorane za ples, provodio veseo život nemačkih studenata. Između studentskih klubova bilo je čestih prepirki i sukoba.

Klubovi su se delili na studente buržuaskog porekla i klubove aristokratskih studenata. U jednom takvom sukobu koji je prerastao u stvarni dvoboj sa aristokratskim klubom Borusija-korps Marks je u maju 1836. bio lakše ranjen u desno oko.

Izdaci mladog studenta Marksa bili su pozamašni. Tokom drugog semestra je popustio u učenju i pokazivao je manje zanimanja za studije prava. Otac Hajnrih mu je 1. juna sasvim službeno javio da namerava da ga prebaci sa Bonskog na Berlinski univerzitet, verujući da će se tamo urazumiti i uozbiljiti.

Karl počinje da posećuje Doktorklub, koji je bio mesto gde su se skupljali filozofi, istoričari i teolozi koji su bili od njega mnogo stariji. U to vreme hegelovstvo je bila službena pruska filozofija. Hegelovi učenici su se delili na dve grupe: levica i desnica.

U klubu se pored filozofije raspravljalo o politici. Policijski izveštaji su, međutim, pisali da je razbludan život članova kluba. Deo novca Marks je trošio i na te pijanke. U polugodištu 1838-39. Marks je nastavio studiranje prava , međutim u letnjem semestru 1839. on napušta studije.

Doktorirao je u Jeni 1841. temom iz istorije filozofije: Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode.

IDEOLOGIJA I PROGONSTVO

U Parizu je boravio sa porodicom između 1843. i 1845. godine. Nakon progona iz Francuske 1845. preselio se u Brisel. Tamo je sa Engelsom stekao priznanje za pisanje, a njegova politička orijentacija je sazrela. Pridružio se jednoj tajnoj levičarskoj grupi Savez pravednih u Londonu. Godine 1848. je organizovao prvi Rajnski demokratski kongres u Nemačkoj i suprotstavio se pruskom kralju kada je raspustio prusku skupštinu.

Kada je prognan iz Nemačke i ponovo iz Francuske preselio se u London 1849. gde je proveo ostatak života. Radio je kao evropski dopisnik za Njujork tribjun. Gotovo ceo život je proveo u emigraciji, (Francuska, Belgija, V. Britanija), često proganjan i u velikoj materijalnoj oskudici.

Njegova misao svoje izvore ima u evropskom humanizmu, engleskoj političkoj ekonomiji i socijalnom utopizmu. Njegov pisani opus je impozantan; smatra se pojedinačnim piscem koji je izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju.

Teško je izdvojiti koje mu je delo najuticajnije, iz interpretiranja njegovog mišljenja i dela izrastao je jedan od najdominantnijih pravaca u evropskoj i svetskoj filozofiji XX veka: marksizam.

Neki smatraju da je njegovo najznačajnije delo „Kapital“, u kojem je praktično uspostavio i modernu političku ekonomiju kao nauku. Njegova anticipacija novog komunističkog društva delimično je izložena u Komunističkom manifestu.

Osnovne ideje Manifesta će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta, pojavu socijalističkih revolucija i razvoj socijalizma u svetu.

BRAČNI ŽIVOT

U martu 1837. obavestio je Ludviga fon Vestfalena o veridbi sa njegovom ćerkom Dženi fon Vesfalen. Kasnije je radio za Rajnske novine, ali zbog načina na koji se sprovodila cenzura vlade, Marks je 18. marta objavio da se povlači iz uredništva tih novina. Rajnske novine su prestale da izlaze 31. marta 1843. godine.

To razdoblje značilo je ozbiljnu prekretnicu u Marksovom životu, počeo je da se zanima ekonomskim problemima i otkriva francuski socijalizam. Ostao je bez mesečne zarade a bio se i razišao sa svojom porodicom, sve dok mu je majka bila živa nije imao pravo na porodičnu imovinu.

Otišao je u Bad Krojcnah kod Majnca. Tamo se iako je ateista, venčao u evanđelističkoj crkvi 19. juna 1843. godine sa svojom verenicom Dženi od Vestfalenovih. Veridba je trajala sedam godina. Na venčanju u crkvi niko od Marksove rodbine nije bio prisutan, a sa Dženine strane je bila samo majka i polubrat Edgar.

Pred Karlom i Dženi bilo je 38 godina teškog života, a one su počele medenim mesecom na slapovima Rajne, kraj Šafthauzena u Švajcarskoj.

KOMUNISTIČKI MANIFEST

Krajem 1847. Marks i Engels su počeli da pišu njihov najpoznatiji rad - program aktivnosti Saveza komunista. Zajedničko delo Marksa i Engelsa pisano je od decembra 1847. do januara 1848. godine, a prvi put je objavljeno 21. februara 1848. godine pod nazivom Komunistički manifest.

Komunistički manifest izložio je verovanja novog Saveza komunista. Više to nije bilo tajno društvo, Savez komunista je sada hteo da ciljeve i namere jasno prikaže široj javnosti. Uvod Manifesta je jasno utvdio glavnu osnovu marksizma, da je "Istorija svih dosadašnjih društava istorija klasnih borbi."

U nastavku se ispituju antagonizmi za koje je Marks tvrdio su nastali sukobom interesa buržoazije (bogata kapitalistička klasa) i proletarijata (radnička klasa). Polazeći dalje od toga, Manifest predstavlja argumente zašto je Savez komunista, za razliku od drugih socijalističkih i liberalnih političkih partija i grupa u to vreme, bio jedina partija koja je zaista delovala u interesu proletarijata i koja se zalagala za svrgavanje kapitalizma i uspostavljanje socijalizma.

Kasnije te godine, Evropa je doživela niz protesta, pobuna i nasilnih revolucija koji su poznati kao revolucija iz 1848. godine. U Francuskoj, revolucija je dovela do svrgavanja monarhije i uspostavljanja Francuske Druge republike.

Marks je podržavao takve aktivnosti, a pošto je nedavno dobio značajno nasledstvo od svog oca, navodno koristi trećinu od toga da naoruža belgijske radnike koji su planirali revolucionarni ustanak. Iako je istinitost ovih navoda sporna, belgijsko Ministarstvo pravde ga optužuje zbog toga i potom ga hapsi, a on je bio primoran da pobegne nazad u Francusku, gde je verovao da će biti bezbedan.

MARKS REVOLUCIONAR

U nadi da će videti širenje revolucije u Nemačkoj, 1848. Marks se vratio u Keln, gde je počeo štampanje letaka pod naslovom Zahtevi Komunističke partije u Nemačkoj, u kome se je zalagao za samo 4 od 10 načela iz Manifesta, smatrajući da u Nemačkoj u to vreme, buržoazija mora prvo da zbaci feudalnu monarhiju i aristokratiju pre nego što proletarijat zbaci buržoaziju.

Dana 1. juna, Marks je počeo štampanje dnevnih novina "Neue Rheinische Zeitung", a finansirao se nasledstvom svog oca. Novine su bile dizajnirane da prenesu vesti iz cele Evrope sa marksističkom interpretacijom događaja.

Za vreme izdavanja ovih novina, Marks i drugi revolucionarni socijalisti su redovno maltretirani od strane policije, a Marks je čak i privođen u nekoliko navrata. Optuživan je za razne stvari, između ostalog za vređanje Glavnog javnog tužioca i za podsticanje oružane pobune, međutim, svaki put je bio oslobođen.

U međuvremenu, Pruski parlament je raspušten, a kralj Fridrih Vilhem IV je uveo novi kabinet, koji je imao zadatak da sprovede kontra-revolucionarne mere i da ukloni levičarske i druge revolucionarne elemenate iz zemlje.

Marks se nakon ovoga vratio u Pariz, u kome je tada sprovođena oštra kontra-revolucija, a i vladala je velika epidemija kolere, pa je Marks ubrzo i odavde izbačen od strane gradskih vlasti, koje su ga smatrale velikom pretnjom.

Sa suprugom Dženi, očekujući četvrto dete, i u nemogućnosti da se vrati u Nemačku ili Belgiju, u avgustu 1849. godine pronašao je utočište u Londonu. Tamo je i preminuo 1883. godine.

Pogledajte video:

VIDEO: Zbog čega se slavi 1. maj?

(Telegraf.rs)