Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)
Neopisiv je stepen mentalne obolelosti nekoga ko može, „vršeći svoju dužnost“, da strelja desetine nedužnih civila, da poštedi samo jednog dečaka kojeg onda natera da pozira nad leševima svoje porodice, i da ga tek onda pogubi hicem u potiljak. Neoposiv
Ajnsacgrupe (nem. Einsatzgruppen), što u prevodu znači „Operativne grupe“, igrale su važnu ulogu ne samo u sklopu „Konačnog rešenja jevrejskog pitanja“ (nem. Die Endlösung der Judenfrage) nego i u etničkom čišćenju slovenskih zemalja u sklopu Opšteg plana „Istok“ (nem. Generalplan Ost) koji je podrazumevao „pravljenje mesta“ za nemačku kolonizaciju Istočne Evrope fizičkim uklanjanjem sveg drugog življa sa tog prostora.
Administrativno su bile potčinjene Glavnom bezbednosnom uredu Rajha (nem. Reichssicherheitshauptamt; skr. RSHA), što u krajnjoj liniji znači Hajnrihu Himleru. Prvobitno je bilo četiri ajnsacgrupe koje su bile dodeljene različitim grupama armija i radile zajedno sa prikačenim im rezervnim bataljonima regularne uniformisane nemačke policije (nem. Ordnungspolizei; skr. Orpo); kasnije je obrazovano još ovih jedinica, a sve su brojale od 500-990 vojnika.
Ajnsacgrupe su često vršile pogubljenja nekolicine nasumičnih nesrećnika, ponekad i slučajnih prolaznika, ali dešavalo se i da pobiju odjednom desetine hiljada osoba. Tako su 29-30. septembra 1941. izvršili pokolj nad 33.771 kijevskim Jevrejinom u obližnjoj jaruzi Babin Jar, dok su 30. novembra i 8. decembra, tokom ta dva odvojena dana, u šumi Rumbula kod Rige u Letoniji, pobili 24.000 Jevreja iz Riškog geta kao i oko 1.000 nemačkih Jevreja koje su vozovima bili dopremili. Ova dva događaja najkrvavija su dvodnevlja Holokausta, što se tiče streljanja.
Raul Hilberg — autor knjige „Uništenje evropskih Jevreja“, najznačnijeg dela o Holokaustu — procenjuje da su ajnsacgrupe u periodu 1941-1945. godine likvidirale više od dva miliona ljudi, od čega 1,3 miliona Jevreja.
Na prvopriloženoj fotografiji u tekstu se nalazi šokirani, zaprepašćeni, potreseni, istraumirani dečak koji dana 5. jula 1941. godine pozira mentalno obolelom fotografu stojeći iznad svoje pobijene porodice, u blizini poljskog grada Zborova, koji se danas nalazi u Ukrajini. Nesrećno dete je okruženo esesovcima, koji su posebno grupisani na desnoj strani slike.
Oni ga posmatraju, neki od njih puše cigarete posle „dobro obavljenog posla“, a mladić levo od njega izgleda kao da se smeši (budući da nije u uniformi, očigledno je deo nekih pomoćnih trupa). Neposredno nakon fotografisanja, dečaka je hicem u potiljak ubio oficir iza njega. Po svemu sudeći, dečak je Ukrajinac.
(O. Š.)