Samo 33 dana bio je na čelu Rimokatoličke crkve i iznenada je umro: Papa koji je želeo da promeni Vatikan i završio mrtav (FOTO) (VIDEO)

Oko 21 čas svojim sekretarima je poželeo kao i svake večeri laku noć. Sutradan 28. septembra 1978. godine je pronađen mrtav. Vest o smrti pape, samo 33 dana nakon izbora, šokirala je katolike širom sveta

Papa Jovan Pavle I bio papa kojeg su njegovi vernici voleli, a ostao je upamćen kao „nasmejani papa“. Bio je spreman da unese velike promene u rimokatoličku crkvu, ali nažalost nije imao vremena za to. Na položaju papa je bio samo 33 dana, pre nego što je iznenada preminuo. Ovaj događaj je duboko potresao njegove sledbenike, a oprečni postupci i izjave Vatikana o njegovoj smrti su pokrenuli brojne priče. Počele su da se nižu brojne teorije zavere o tome da papa otrovan, a ova priča privlači pažnju i dan-danas.

Mračne tajne Vatikana: Šta kriju i kako je došlo do toga da je svaki stanovnik povezan sa 1,5 krivičnih dela?

Preporučujemo

MLADOST I NAPREDOVANJE U CRKVI

Albino Lučijani je rođen 1912. godine u Belunu, gradiću u severnom delu Italije. Bio je prvi papa koji je rođen u XX veku, a treći papa sa najkraćom službom. Već kao dete želeo da postane sveštenik, što je i uspeo da ostvari 1935. godine.

Vraća se u Beluno gde se bavi radom u biskupiji i postaje zamenik rektora. Godine 1947. stiče doktorat iz teologije na Univerzitetu Gregoriana u Rimu, pa počinje da obavlja funkciju generalnog vikara biskupije Beluno i Feltre.

Godine 1958. papa Jovan XXIII imenuje ga za biskupa Vitorio-Veneta. O tom imenovanju lični sekratar pape Jovana XXIII msgr. Loris Kapovila prepričao je papino razmišljanje: "Kako je moguće – zapitao se papa – da su dokumenti o tome Lučijaniju ostali po strani? Zašto još nije biskup?" Na to je papi odgovoreno da je Lučijani ocenjenjen kao pobožan čovek, dobrodušan i da je izvrstan teolog.

Ali postoje dva problema. Lučijanije bolešljiv i slabog je zdravlja. Tada je Papa rekao: “Pa iako je zdravlje problem, ipak ću ga imenovati biskupom. Ako umire, neka umre kao biskup.”

Bila je to karijera protiv njegove volje. Kao biskup oduševljeno učestvuje u radu Drugog vatikanskog sabora. Za vreme trajanja Sabora umire papa Jovan XXIII. Lučijani sledi u svemu novog papu Pavla VI i brani njegove stavove.

Godine 1973. papa Pavle VI imenuje ga za kardinala. Iako se politički naizgled priklonio levici, javno se izjasnio kako je komunizam nespojiv sa hrišćanstvom. Bio je sklon reformama, pa se protivio raskošnim svečanostima.

Podsticao je sveštenike da, ako je to potrebno, rasprodaju skupoceno crkveno posuđe u korist siromaha. Objavio je knjigu "Ilustrisimi" – seriju duhovnih pisama istorijskim i izmišljenim osobama.

IZBOR ZA PAPU

Nakon smrti pape Pavla VI 1978. godine, Lučijani je izabran za papu u avgustu te godine, preuzevši ime papa Jovan Pavle.

Lučijani je na samom početku konklava već naslućivao ishod glasanja. Od samog početka bio je papabile (kandidat koji je imao najviše šanse da postane papa). U konklavama je učestvovalo 111 kardinala, što je do tada predstavljalo najveći broj učesnika.

Nakon samo četiri kruga glasanja 26. avgusta 1978. izabran je za papu. Pošto je izabran Lučijani je okupljenim kardinalima rekao: "Gospodo kardinali, neka Vam Bog oprosti to što ste mi učinili..." Uzima ime papa Jovan Pavle I, po uzoru na svoje predhodnike, jer kako je rekao, prvi ga je imenovao za biskupa, a drugi za kardinala.

Želeo je da nastavi njihovim putem u duhu Drugog vatikanskog koncila. Prvobitne reakcije na novog papu su bile pozitivne i ljudi su mnogo očekivali od njega. Bio je prvi papa sa dvostrukim imenom i prvi koji nije krunisan tijarom.

Od prvog trenutka nakon stupanja dužnost osvojio je srca ljudi svojom dobrodušnosti i osmehom. Na svojoj prvoj misi u Sikstinskoj kapeli, otvoreno je priznao kardinalima neiskustvo rečima: "Nadam se da će moja braća kardinali meni jadnom pomoći da nosim krst ove službe. U određenom mi je smislu žao što se ne mogu da vratim jednostavnom svešteničkom životu".

Bio je prvi papa koji nije želeo da ga nose na nosiljci, ali na molbu mnogih vernika nerado je na to pristao. Na jednoj od svojih opštih audijencija okupljenim vernicima je rekao: "Niko mi nikad nije rekao: - Bićeš papa! – O, da mi je neko nekada to rekao, više bih učio i bolje se pripremio".

Za politiku nije imao vremena, činio je ono što je najbolje umeo – razgovarao je sa ljudima. Ljudi su osećali da je on papa koji se zaista interesuje za njih.

Papa je voleo ljude, i za to je trebalo puno snage. Prvi i jedini put papa je izašao iz Vatikana 23. septembra, i pošao do bazilike sv. Ivana Lateranskog, da bi preuzeo službu rimskog biskupa.

STAVOVI O BRAKU, KONTRACEPCIJI...

Dok je još bio biskup 1968. godine zalagao se da crkva dozvoli upotrebu kontraceptivne pilule. Bio je protivnik abortusa jer je smatrao da krši božiji zakon i da je to u suprotnosti sa ženskim uverenjima.

Kada je od njega zatraženo da prokomentariše rođenje prve bebe iz epruvete Luiz Braun, on je izrazio svoju zabrinutost da bi žene zbog veštačke oplodnje u budućnosti mogle da se smetraju samo "fabrikom za proizvodnju dece", ali je dobio da osudi roditelje novorođenčeta.

Smatrao je da vanbračne zajednice ne bi trebale da se izjednačavaju sa brakom, ali ih je smatrao "manjim zlom" od razvoda. Što se homoseksualnosti tiče Lučijani je 1974. godine istakao da je "seksualnost koja je vredna čoveka, mora da bude deo ljubavi koju neko oseća prema osobi suprotnog pola".

MISTERIOZNA SMRT

Papa je imao slab krvotok i noge su mu neprestano oticale. Lečnik mu je preporučio da se više kreće. Dnevne obveze opterećivale su ga do granica izdržljivosti. Poslednje večeri pre smrti, papa se za večerom požalio na bolove, ali nije želeo da pozovu lečnika.

Oko 21 čas svojim sekretarima je poželeo kao i svake večeri laku noć. Sutradan 28. septembra 1978. godine je pronađen mrtav. Vest o smrti pape, samo 33 dana nakon izbora, šokirala je katolike širom sveta.

Mnogi su ga oplakivali, osećajući da je on imao potencijala da povede rimokatoličku crkvu u pozitivnom smeru na više strana. Nažalost, on je ostao samo fusnota u istoriji katoličke crkve.

Događaji koji su potom usledili uneli su velike sumnje kod mnogih ljudi da to možda i nije bila prirodna smrt. Mnoge ljude su zanimali detalji o papinoj smrti. Neke stvari su ih navele da pomisle da Jovan Pavle I nije umro od srčanog udara kao što je Vatikan zvanično izjavio.

Priča se da je sestra Vinćenca Tafarel, čistačica u Vatikanu, pronašla papino beživotno telo 28. septembra ujutru. Ona je videvši da nije popio svoju jutarnju kafu koju mu je ostavila, ušla u sobu i pronašla ga mrtvog.

Ona ga je navodno našla kako grčevito drži papire na kojima su bile ispisane napomene za misu koju je trebalo da održi, ali da je na licu imao „blagi osmeh“.

Ti papiri nikad nisu objavljeni u javnosti, a neki teoretičari zavera smatraju da papiri sadrže veoma kontroverzne izjave koje uključuju „pol“ Boga i prirodu stvaraoca. Takve izjave su u suprotnosti sa dugogodišnjim crkvnim učenjima i ne smeju se ispitivati u javnosti.

Takođe je rečeno da ga je pronašao njegov lični sekretar, jer se smatralo kako bi izbio skandal da je rečeno kako ga je pronašla sestra Vićenca.

Sveta Stolica je zvanično objavila da je papa preminuo od srčanog udara, iako obdukcija, koja se inače obavlja, nije obavljena. Zbog svega ovog se nameće pitanje kako je onda Vatikan zvanično objavio uzrok smrti?

TEORIJE ZAVERE

Vremenom se pojavilo nekoliko knjiga u kojima se navodi da je „ubistvo“ pape zataškano zaverom. Prema jednoj verziji priče papa je otrovan, a otrov „didžitalis“ je stavljen u njegov lek koji je bio za pritisak. Mnogi smatraju da je to razlog zašto autopsija nikada nije obavljena i zašto je papa u rekordnom roku balsamovan.

Vatikan nikada nije pozvao policiju nakon što se ovaj slučaj desio, tako da ne postoje policijski izveštaji i fotografije sa lica mesta. Jedni veruju da je papa umro u krevetu nakon što je popio otrov, dok drugi misle da je preminuo van njega i da je pronađen na podu.

Prema toj teoriji njega su njegovi sekretari pronašli zgrčenog na podu, pa su ga vratili u krevet i namestili u položaj u kom je kasnije telo i zvanično otkriveno.

Sa druge strane ima i onih koji misle da je papa umro od bolova u grudima, prirodnom smrću, a da su ga sekretari našli van kreveta. Tu se ističe da su ga oni navodno vratili u krevet i postavili u položaj u kom je telo kasnije i zvanično otkriveno, kako bi zaštitili njegov ugled.

MOGUĆI MOTIVI ZA UBISTVO?

Dejvid Jalop je rekao da je Vatikanska banka bila uznemirena zbog toga što je novi papa želeo da započne istragu o mogućoj zloupotrebi i korupciji te institucije. Dodatno, Jalop je rekao da je papa Jovan Pavle I grčevito držao listu istaknutih katolika koji su bili tajni članovi masona (što je ilegalno), te da su na papiru bila istaknuta finansijska zlodela članova crkvene hijerarhije.

Takođe stečaj banke Ambrozijano za koju su se dovodili u vezu sa Vatikanskom bankom, mnogi su povezali sa papinom smrću. Lusijen Gregore je napisao nekoliko knjiga o svojim teorijama o smrti Jovana Pavla I. On je ukazao na umešanost CIA-e, Rusije, ali i ultrakonzervativnih crkvenih zvaničnika koji su smatrali da bi progresivni papa mogao da ih skine sa položaja.

Postoji i teorija da je Jovan Pavle I istraživao mogućnost vraćanja latinske mise, za koju su mnogi crkveni zvaničnici rekli da bi upropastila crkvu. Sledbenici ove teorije veruju da je Jovan Pavle I morao biti ućutkan kako ne bi dalje napredovao na tom putu.

VATIKAN ODBACUJE PRIČE O TROVANJU

Papa Jovan Pavle I, koji je na mestu katoličkog poglavara proveo samo 33 dana pre nego što je umro od srčanog udara 1978. godine, definitivno nije otrovan, izjavio je monsinjor Enriko dal Kovolo.

Dal Kovolo je u intervjuu za italijanski kanal TGCOM 2012. godine rekao da dokumenta i 167 svedočenja koja je prikupio za izveštaj koji će biti predat Vatikanu u sredu, otklanjaju "svaku sumnju u ubistvo" pape čime se, kako je naveo, "definitivno" demantuju teorije zavere, preneo je AFP.

Tragična smrt i splet drugih okolnosti pretvorili su njegovu smrt u mit koji ne prolazi ispit vremena. Papa Jovan Pavle I "nasmejani papa" umro je u potpunoj tišini i sam. Sahranjen je u kripti bazilike Svetog Petra.

(Telegraf.rs/A.T.)