TURNIR PIJANACA U STAROM BEOGRADU: 7 sati ujutru, svi pod stolom ili na stolu, nenačeti jogurt ih opominje da se ne okanu pića (FOTO)

"Jede se i pije sve što se nalazi na stolu osim jedne boce s jogurtom, nenačete i koja po svoj prilici nikada neće biti ni načeta od svih onih koji sede za stolom. Ta boca s jogurtom koji će se prezrivo prosuti još sutra, potsetnik je i opomena za sve prisutne da paze dobro i da se ne okanjuju pića, jer u protivnom šta ih čeka? Jogurt!", piše "Vreme" 1933. godine, u izveštaju sa takmičenja za bekrijskog predsednika

Bio je utorak 28. februar 1933. godine kada je tiražni beogradski dnevni list "Vreme" na svojoj petoj strani objavio tekst sa nadnaslovom "Čisti ponedeljak" i naslovom "Bekrijske slave u Beogradu".

Preporučujemo

Čisti ponedeljak je dan kojim počinje Veliki post, koji traje sve do Vaskrsa. Post je to koji podrazumeva uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, ali i od loših reči, gneva, rđavih želja, zlostavljanja, laži, i sve opačine. Pa, može se reći da su ljudi opisani u ovom članku, koji prenosimo u celosti sa sve ondašnjim pravopisom, pokrili dobrim delom drugu stranu propisa.

Izgleda da je u to doba postojalo o tom danu takmičenje među beogradskim pijancima u svakoj krčmi i kafani: pilo se od jutra do mraka, pa ko ostane poslednji na nogama, odnosno ko ne "kapitulira", biva bekrijski predsednik narednih godinu dana. O tome se radi u tekstu. Uživajte!

"Juče je osvanuo Čisti ponedeljak a s njim zajedno gotovo su isto tako po bezbrojnim krčmama i kafanicama na Čuburi osvanule i bekrije sa litrenjacima u ruci za stolom prepunim raznim 'đakonijama' iz turšije i kaca.

Još u sedam časova, pa i ranije, već je dobar deo drevnih pijanica i poznatih čuburskih bekrija ležao ako ne pod stolom ono na stolu dok su novi i novi sveži i ispavani pridolazili, rukovali se, pozdravljali i prihvatali se odmah 'žita' upravo tanjira sa sveže istruganim renom ili rotkvama i čokanjčeta ljute, čaše vina crnog ili belog, već prema tome zašta je raspoložen i da li je već doručkovao ili ne. Doručkovao nešto masno i 'mesnato' jer niko od njih ne priznaje mleko ni za lek, a kamoli za redovnu hranu.

Menjali se, rekosmo, svi od reda osim pretsednika čika Nikole-Koleta Stefanovića koji je sa svojim podmlatkom već 'sabajle' 'bacio lenger' u bifeu kod 'Dače' Damjana Kovačevića u Prestolonaslednika Petra ulici baš prekoputa same pijace Kalenića guvno.

— Kako sedo, objašnjava svakom koji navrati u sobičak iza bifea, u sedam, još ne ustado! Ama, ljuto se vara svako ko misli da će čiča da podlegne!... Ne dam se ja!... Petnaest već godina držim eto čvrsto 'tatulu' presednika, a toj ne može svako!...

Dok čiča priča, prekidajući naliv govorljivosti dugim gutljajima crnjaka (»U ovaj lokal on si je ponajbolji!«) Jozef Matejka sekretar sa vencem crvenih paprika oko vrata i kapom okićenom prazilukom, peva još svežim i neiskvarenim glasom:

— Tesno mi ga skroji, nane!...

A cigani, Čizmić »Solunac« i drugovi, svi već malo nakićeni prate burno i neskladno.

Čim naiđe novi gost pretsednik ča-Kole ustaje, gostoprimljivo pruža ruku; baš onako pravo domaćinski:

— Izvolite, sedite! Ade, bre deca, daj posluženje!

— Jedi, pi, radi ščo znaš!

I jede se, pije, radi što se zna. Jede se i pije sve što se nalazi na stolu osim jedne boce s jogurtom, nenačete i koja po svoj prilici nikada neće biti ni načeta od svih onih koji sede za stolom. Ta boca s jogurtom koji će se prezrivo prosuti još sutra, potsetnik je i opomena za sve prisutne da paze dobro i da se ne okanjuju pića, jer u protivnom šta ih čeka? Jogurt!

Pfuj!

Veselje. Pesma. Piće do nenasitosti. A ča-Kole se smeška i gladi svoje duge brke:

— Ako, nek piju, nek se vesele deca. Ja polako! Iha, gde je noć! Ja ću njih da vidim pijane oni mene jok! Će spijet onda!

— A koliko duše čiča Kole, možeš da popiješ?

— Koliko? 10—12 kila! Toliko!

I pio je juče dušmanski da sačuva obraz svoj bekriski i opet ostane za iduću godinu bekriski pretsednik kao što je i ostao. Jer on je nepobedim... Bekriski pretsednik.

Dok su se kod 'Dače' uglavnom favoriti držali do noći čak osim časnih izuzetaka koji su malo ranije podlegli ili na vreme kidnuli što nimalo »nije lepo ni bekriski«, dotle je kod »Vračarske kasine« Mitra Mihailovića u Njegoševoj ulici 9 rezultat takmičenja bio kudikamo efikasniji i brži. I pretsednik Milan Rapa, pekar i domaćin, Radisav Golubović — Mazgov, već su među prvima kapitulirali i legli — pod sto ma da svečano ukrašeni starim jorganima, paprikama i sargijama. Ubrzo za njima kapitulirali su i kasapin Berlinac koji je pao i razbio glavu tako da se skoro cela pijaca iskupila da vidi »čudo«, dok su njihovi »navijači« zviždali i gledali ih sa omalovažavanjem".

Stiče se utisak da je autor ovog nepotpisanog teksta i sam bio mrtav pijan, i tog jutra, a i dok je ovo kucao. Toliko.

(O. Š.)