NACISTIČKI SEKSI-HUMOR TOKOM OKUPACIJE BEOGRADA: Na šta su Srbi parili oči za vreme Drugog svetskog rata (FOTO)

Funkcija "Bodljivakog praseta" bila je od samog početka pa do kraja savršeno očigledno svim njegovim čitaocima: trebalo je da služi mrskom okupatoru, pod čijom je strogom cenzurom bio. Prvo što pada u oči je nestvarno loš humor, a drugo — golišave strane

Nemačka okupacija Srbije i Beograda iz perioda Drugog svetskog rata, od ranih dana aprila meseca 1941. do sredine oktobra 1944. godine, istoriografski je mnogo bolje obrađena i zbivanja tokom nje daleko su poznatija od onoga što se dešavalo tokom okupacije u Prvom svetskom ratu.

Ipak, istorija ne bi bila istorija kada uvek ne bi krila neko iznenađenje koje je odmah tu iza ćoška. U pitanju su stvari koje se skrivaju na otvorenom, a za njih ne znamo iz ko zna kog razloga. Obično — čistog nemara.

Jedna od tih stvari svakako je i humoristički časopis "Bodljikavo prase" koji je po rubrikama, opremi i prelomu snažno podsećao na "Ošišanog ježa", čija je kopija u stvari bio.

Funkcija "Bodljikavog praseta" bila je od samog početka pa do kraja savršeno očigledno svim njegovim čitaocima: trebalo je da služi mrskom okupatoru, pod čijom je strogom cenzurom bio.

Prvo što pada u oči je nestvarno loš humor, ponekad na ivici potpune gluposti, a najčešće dobrano preko te ivice. Reći da je ovo bio "šaljivi pronedićevski list" sa "srpskim smislom za humor" ne služi na čast srpskom smislu za humor, niti šaljivosti kao takvoj.

Doduše, možda se zaista i može kazati da naš smisao za humor bio prisutan ali je bio toliko loše primenjen da je najbolje ignorisati taj njegov aspekt.

"Bodljikavo prase" je bio antisemitski list, antisaveznički a proosovinski, u punom smislu reči zlikovački jer je pokušajima humora držao stranu jedne zločinačke ideologije. Na sva usta je napadao Engleze, Amerikance i Sovjete, a primetno manje mesta posvećivao hvali nemačke, italijanske i japanske oružane sile. I to gotovo uvek posredno, prozivajući Saveznike. To je možda i logično: ipak je ovo bio satirični list.

Pomenuli smo da je bio antisemitski? Da, Jevreji su uvek bili na tapetu. List je nastojao da čitavu antifašističku koaliciju predstavi kao instrument jevrejskog porobljavanja sveta sa ciljem konačne pobede boljševizma, pa je u tom svetlu napadao i Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije.

Način na koji je to činio, kao što rekosmo, bio je preglup, ali ni humor posvećen ne-ratnoj svakodnevici kojim se želelo stanje u okupiranoj zemlji predstaviti kao normalno i uobičajeno, nije bio ništa bolji.

Stiče se utisak da su najdarovitiji i najduhovitiji ljudi odbili da u ovome učestvuju, ili da su izbegli na slobodnu teritoriju, zbog čega su uredništvu lista na raspolaganju ostali samo oni autori koji u mirnodopskim okolnostima o poslu u ovoj branši nisu mogli ni da sanjaju.

Najprovokativniji deo lista, onaj za koji je gotovo neverovatno da je uopšte postojao (a postojao je sasvim sigurno zbog dizanja tiraža), bile su dve rubrike pod naslovom "Ženske vesti" i "Golišava strana".

Tu su čitaoci mogli da pare oči na ilustracijama golih žena u nezgodnim situacijama i da padaju u uzbuđenje putem seksi-humora, istog kvaliteta kao što je i ostali humor u "Bodljivakom prasetu" bio.

Pred vama su neki primeri koje su Beograđani, i Srbi generalno, imali priliku (ili bolje reći — nepriliku) da čitaju tih ratnih godina za vreme kvislinške, izdajničke vlasti Milana Nedića i Dimitrija Ljotića.

Za ovog potonjeg se može sa velikom sigurnošću reći da postojanje ovih "porno"-rubrika nije odobravao jer je sam humor tu primenjen bio iz ugla njega i njegovih pristalica ozbiljno širenje nemorala, bluda i razvrata.

(O. Š.)