100 godina od bolesti koja je razorila planetu: Španski grip ubio je više ljudi nego Prvi svetski rat, ljudi su umirali u najstrašnijim mukama

Smatra se da je ova groznica ubila barem 50, a možda i 100 miliona ljudi

Ove godine svet će obeležiti 100. godišnjicu španske groznice, najrazornije epidemije neke zarazne bolesti u ljudskoj istoriji. Španski grip odneo je više života nego Prvi svetski rat, piše jutarnji.hr.

UBILE SU NA MILIONE LJUDI: Ovo su 10 najsmrtonosnijih bolesti u istoriji (VIDEO)

Preporučujemo

Opaka virusna bolest i danas je zanimljiva biolozima, medicinarima, istoričarima sociolozima, psiholozima koji iz zastrašujuće istorijske epizode žele da spoznaju moguću lekciju za buduću sličnu pandemiju. Upoznajemo vas sa pet najvažnijih saznanja o zloglasnoj "španjolki".

1. Koliko je ljudi zapravo ubio španski grip?

Nema tačnog podatka. Ali procenjuje se da je između marta 1918. i marta 1920. godine španski grip zadesio 500 miliona ljudi, trećinu tadašnjeg stanovništva. Smatra se da je ubila barem 50, a možda i 100 miliona ljudi. Poređenja radi, u Prvom svetskom ratu poginulo je 17 miliona ljudi. Španska groznica zahvatila je sve kontinente (osim Antarktika), a najteže pogođena zemlja bila je Indija, gde je pošast usmrtila 17 miliona ljudi.

2. Ko je bio nulti pacijent?

Prvi oboleli bio je Albert Gičel, vojni kuvar u američkoj bazi Fort Rajli u Kanzasu. On se ujutru 11. marta 1918. godine požalio vojnom lekaru na kašalj, glavobolju i visoku temperaturu. Do ručka je u bolnici već bilo stotinak vojnika s istim simptomima, dok je do kraja nedelje taj broj porastao na 500. U knjizi "Pale Rider", objavljenoj prošle godine, britanska novinarka Lora Spini spekuliše da su nulti pacijenti mogli da budu i jedan seljak u pokrajini Šanksi na severoistoku Kine i vojnik primljen u francusku vojnu bolnicu u Etaplesu.

3. Kako se proširila svetom?

Groznica je napala čovečanstvo u tri talasa. Prvi je počeo u martu 1918. godine među američkim vojnicima u Kanzasu. Smrtnost u tom talasu nije bila tako visoka, vojnici su je opisivali kao "trodnevnu groznicu", a do kraja proleća odnela je 56 života. Drugi talas bio je najsmrtonosniji, a počeo je u avgustu 1918. godine. Prema nekim procenama, drugi talas je u 25 sedmica odneo je živote 25 miliona ljudi. Treći talas krenuo je početkom 1919. i potrajao do marta 1920.godine.

4. Odakle naziv španski grip?

Ime je nastalo zahvaljujući političkim okolnostima. Zbog ratnih prilika, vlade zaraćenih zemalja ograničile su objavu vesti o bolesti strahujući da bi to moglo porazno da utiče na moral stanovništva. Kako je Španija ostala neutralna u ratu, nije bilo cenzure i to je omogućilo novinarima da slobodno izveštavaju o posledicama bolesti. Pošast je nosila različita imena koja svedoče o tom teškom vremenu neprijateljstva među narodima. Tako su je u Senegalu nazvali brazilskom, u Brazilu nemačkom, u Poljskoj boljševičkom, a u tadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) britanskim gripom.

5. Koga je najčešće napadala "španjolka"?

Za razliku od sezonskog gripa s kojim se srećemo svake godine, a koji je najopasniji za malu decu, stare ljude i osobe narušenog imuniteta, "španjolka" je najviše napadala mlade i zdrave osobe između 20 i 40 godina. Zaražene osobe umirale bi vrlo brzo, nekada samo nekoliko sati nakon što bi shvatile da su bolesne.

Prvi simptomi bili su umor, visoka temperatura i glavobolja, a zatim bi se javili bolovi u mišićima i zglobovima. Oboleli su umirali u strašnim mukama: koža bi im postala ljubičasta, a pluća bi im bila ispunjena crvenkastom želatinastom masom koja bi ih polako gušila.

Jedna od žrtava bio je i Frederik Tramp, deda aktuelnog američkog predsednika.

(Telegraf.rs)