Kako su španski kokošar, peruanska kockarka i srpski plejboj sravnili sa zemljom Hitlerovu Nemačku (FOTO)

Istorija je pokazala da postoje ljudi koji su iza linija fronta daleko korisniji za ratne napore zemalja u čijem su uposlenju, nego u prvim borbenim redovima. Ovo je priča o takvim ljudima, neustrašivim hedonistima, odvažnim fantastima, biseksualnim kockarima koji tek uzgredno i nehajno ruše imperije

Trajna posledica filmskog serijala o britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu, "dabl-o-seven-u", jeste doživljaj špijunskog života kao nekog uzbudljivog, glamuroznog akcionog trilera u kome se sve vrti oko lepih žena. Stvarni špijuni kažu da to nikakve veze sa realnošću nema, zbog čega nam i jeste fascinantno kada čujemo da su tokom Drugog svetskog rata postojali upravo takvi "filmski" špijuni koji su vodili svoje dekadentne živote usput uništavajući Treći rajh. Fikcija je, ipak, realnost!

Šta više, realnost je možda i luđa od fikcije, jer se danas zna da je svaki nemački agent na tlu Ujedinjenog Kraljevstva od 1943. godine radio za Engleze, da su Nemci čak u okviru Operacije Mida, neshvatajući šta čine, plaćali milionskim svotama borbu protiv same Nemačke.

Preporučujemo

Zapadni istoričari kao glavne krivce za ovaj obaveštajni debakl Abvera (glavne nemačke obaveštajne službe) pominju nesposobnost, nelojalnost i korupciju, te sitne krađe u nižim ešalonima zbog kojih se nije postavljalo previše pitanja oko pouzdanosti agenata i dostavljenih podataka. Pride je i britanska obaveštajna služba razbila "Enigmu" (tim putem dobijene informacije su, poradi operativne sigurnosti, nazivane "najtajniji izvori") koju je, između ostalog, koristila da hvata sve nemačke agente koji su pod okriljem noći padobranskim skokovima pokušavali da se ubace na tlo UK.

Neki su završavali kao dvostruki špijuni u okviru programa "XX" (dabl-kros, "prevara") kojim je u okviru MI5 rukovodio Tomas Argajl Robertson zvani Katran (na engleskom "Tar", što takođe predstavlja i njegove inicijale), dok su drugi završavali u zatvorima ili pak pod zemljom. Sve je zavisilo "psihološke" procene, a dešavalo se i da sami Britanci pogreše.

Tako su septembra 1940. godine nakon padobranskog skoka uhvatili i zavrbovali Šveđanina Gosta Karolija i Danca Vulfa Šmita, prijatelje i ubeđene naciste. Karolija su ubedili da promeni stranu tako što su mu obećali da će Šmitu poštedeti život, dok su Šmitu rekli da ga je Karoli izdao zbog čega je ovaj u nastupu besa pristao na ponudu.

Međutim, Karoli se jedne večeri prikrao svom stražaru dok je ovaj igrao pasijans i pokušao da ga zadavi žicom. Kada je to propalo, izvinio se čoveku i vezao ga za stolicu. Potom je pobegao sa konzervom sardine, ananasom i kanuom, te ukrao motocikl i pokušao da stigne do obale, nameran da odvesla do Holandije, ali je pao ispred policajca koji je slučajno naišao. Britanci više nisu pokušavali da ga iskoriste, i umro je 1975. godine; Šmit je pak nastavio da "troluje" Nemce sve do maja 1945, a neki ga danas stavljaju na listu sedam špijuna koji su promenili svet.

Prvi na toj listi, ko god da je pravi, mora biti jedan Srbin, čovek za koga već i vrapci znaju a koji je naš izvor ponosa jer se smatra da je Ijanu Flemingu poslužio kao glavna inspiracija za lik prvopomenutog Džejmsa Bonda. Dakako, govorimo o Dušanu Popovu koji spada u onu grupu dvostrukih agenata koji su svoje usluge Englezima ponudili sami, iz ubeđenja, i koji su se pokazali kao najefikasniji.

Elem, Duško je bio nesputana, hrabra, snažna ličnost, koja je hodala po tankoj niti između života i smrti, usput odvlačeći u krevet svaku lepu ženu na koju bi naišao, uvek besprekorno obučen i uglađen, savršenih manira, zaljubljenik u brze automobile i najbolja pića, čovek iz prebogate porodice koja je širom zemlje posedovala vile, stanove i jahte, čovek navikao da ga posluga prati na putovanjima, sportski tip, atleta koji je naučio da pliva i skija pre nego što je naučio da hoda, čovek "senzualnih usana i zelenih očiju" kojem žene nisu mogle da odole.

Njega je za Abver regrutovao prijatelj mu iz studentskih dana Johan Jebsen, ali je on — budući ogorčeni protivnik nacizma — odmah otišao u britansku ambasadu u Beogradu i ponudio se da radi za njih. Trebalo im je vremena da shvate da je u pitanju pouzdana ličnost. Naš Tajni servis ga je zvao "Duško" (mnogo smo tada bili neiskusni!), Nemci su ga zvali "Ivan", a Britanci — "Tricikl". Drugim rečima, Popov je bio trostruki agent!

Boravio je u Lisabonu, Londonu, jedno vreme i u Americi, gde je FBI-ju dostavio informaciju da se Nemci posebno interesuju za Perl Harbor a Japanci za uzroke uspeha britanskog napada na Taranto, ali Huver na to nije reagovao. Ali, što se tih godina tiče, ljude posebno zanima glamurozni način života koji je vodio. Ijan Fleming je tako u svoj prvi roman posvećen Bondu, "Kazino Rojal", stavio jedan događaj iz "Kazina Estoril" u Lisabonu, kojem je prisustvovao jer je Dušku bio dodeljen kao pratilac: naime, Popov je na ruletu stavio $40.000 (po današnjem kursu $700.000) kako bi naveo suparnika da se povuče sa stola za bakaru.

Dok je boravio u Njujorku 1942, MI6 je od njega dobio sledeću poruku: "Moje srce je u veoma lošem stanju. Moj doktor, koji mi je najveći prijatelj, kaže da je to zbog previše alkohola, duvana i greha. Jedini lekovi koji mi pomažu su mleko i čokolada. Molim vas pošaljite mi bilo koju vrstu čokolade u vrednosti od $100. Nije mi važno koja je. Uzimam ih kao lek. Molim vas da mi u isto vreme pošaljete najlonke u veličinama 9, 9,5 i 10, isto u vrednosti od $100 (nemojte misliti da sam promiskuitetan)". Redovno je sve račune od hoteskih soba u koje je "privodio" najčuvenije lepotice slao svojim poslodavcima (između ostalih je bio i sa čuvenom glumicom Simon Simon), a isto je činio i za po meri krojena odela, boce starog viskija i nameštaj za stanove u kojima je boravio.

Sličnu ekstravaganciju je pokazivala i Elvira Šoder, ćerka peruanskog diplomate i kompulsivna kockarka koja je u krevet odvlačila i najlepše muškarce i najlepše žene. MI5 ju je zavrbovao u Londonu kada je ostala bez novca i poslao je u Lisabon gde je samo trebalo čekati da joj priđu i Nemci, što se i desilo. Mladi nemački bezbednjak, neki Bijel, napisao je u izveštaju "da joj se u očima vidi da joj se može verovati".

Zatim je tu bio i Roman Černjavski, poljski emigrant i oficir udružen sa neurotičnom Francuskinjom Matildom Kare, koja je sebe zvala Mačkom ("La Chatte"). Njih dvoje su napravili mrežu u okupiranoj Francuskoj, ali je novembra 1941. godine Matilda uhapšena, spanđala se sa nemačkim špijunom Ugom Blajherom i sve odala. Međutim, Blajher nije ubio Poljaka već ga je zavrbovao uz obećanje da će biti uključen u pregovore oko sudbine Poljske. Mesec i po dana kasnije Černjavski se obreo u Londonu, gde je odmah svojim zaprepašćenim nadređenima u MI6 napisao izveštaj na 64 strane pod naslovom "Velika igra". Tako je postao trostruki agent, kao i naš Popov, a usput je izdao i Matildu koja je izdala njega i koja se, kao i on, obrela u Engleskoj po zadatku Abvera.

Možda najinteresantnija od svih priča jeste ona koja se bavi Huanom Pužolom Garsijom, katalonskim pacifistom koji je tokom Španskog građanskog rata razvio prezir i prema fašizmu i prema komunizmu, propalim uzgajivačem živine koji je naciste mrzeo iz dna duše i hteo "uradi nešto dobro za čovečanstvo". Nakon što su Britanci odbili da ga uposle u svojoj obaveštajnoj zajednici, ne shvatajući ga ozbiljno, Pužol je rešio da im dokaže da su pogrešili: počeo je toliko da "smara" nemačku ambasadu u Madridu nizom dopisa i molbi, da su Nemci pristali da ga angažuju i dali mu nalog da ode u UK i da počne da šalje izveštaje.

Međutim, Pužol je otišao u Lisabon i odande počeo da šalje sulude priče svojim nemačkim poslodavcima, služeći se (ne šalimo se) britanskim turističkim brošurama, železničkim redovima vožnje, filmskim novostima, reklamama iz časopisa, i tako dalje. Ma, da su samo malo bolje to istražili, Nemcima bi sve bilo jasno. Umesto toga, Pužol je postao čovek od najvećeg poverenja. Izmišljao vam je on agente koje je zavrbovao i koje je onda mogao da optužuje za netačne informacije, izmišljao je i događaje, a Saveznici su shvatili da su pogrešili s njim u vezi kada su mu Nemci poslali ogromnu svotu novca da bi digao u vazduh nepostojeći vojni konvoj, koji je on sam izmislio.

Dobio je kodno ime "Garbo" (nemačko je bilo "Alarik Arabel") i sa porodicom je preseljen na Ostrvo. Na kraju je Treći rajh plaćao mrežu od 27 (slovima: dvadeset sedam) izmišljenih agenata među kojima je bila i grupa žestokih antisemitskih Velšana posvećenih dovođenju nacionalsocijalizma u njihove klance i doline, te rušenju britanske vlade serijom atentata. Lucidni Katalonac je svakoga dana gazdama u Madrid slao po dve radio-poruke (tu su mu bili neposredno nadređeni koji su potom to preusmeravali ka Berlinu) i bio toliko marljiv i posvećen svom poslu da je njegova žena, na ivici samoubistva, pretila povratkom u Španiju.

Kruna čitave ove grupe živopisnih dvostrukih i trostrukih agenata koje su Britanci okupili bila je Operacija Fortitjud (eng. hrabrost, čvrstina) kojom su Nemci obmanuti u pogledu tačne lokacije savezničkog iskrcavanja na tlo Francuske. U tu svrhu doneli su na obale južne Engleske na hiljade i hiljade tenkova, brodova i aviona na naduvavanje, izmišljali su armije koje su postojale samo na papiru ali sa svim urednim simbolima, kodovima, radio-komunikacijom, komandantima, jedinicama. Na stranu što su agenti slali Abveru priče o imaginarnim flotama koje se skupljaju na obalama Škotske, nego je još i neki glumac išao na Gibraltar da glumi feldmaršala Montgomerija!

Zašto su to radili? Pa, dok su se spremali za Normandiju, Saveznici su želeli da Nemci misle da će se iskrcati kod Pa-de-Kalea, na jugu Francuske i u Norveškoj. Popov i Pužol su Abveru slali na stotine izveštaja u kojima su opisivali jednu divovsku armadu koja se skuplja kod Dovera, spremna da "skokne" preko puta do Pa-de-Kalea; Černjavski je "ukrao" i dostavio plan o invaziji na Norvešku koju treba da izvede fiktivna 4. armija sa glavnim štabom u Edinburškom zamku; Elvira je dojavila da joj je pijani engleski oficir slučajno otkrio da će do iskrcavanja doći u oblasti Bordoa koju je čuvala moćna 17. oklopna grenadirska SS-divizija "Gec fon Berlihingen". Najluđe je to, što su Britanci dešifrujući poruke poslate preko "Enigme" shvatili da Nemci najozbiljnije primaju sve ove informacije.

Konačno, 6. juna 1944. godine, kada je počeo desant na Normandiju, Pužol je poslao svojoj madridskoj vezi informaciju da je saveznička flota na putu ka Normandiji. Tajming je bio takav, da je ta vest trebalo da stigne u Berlin baš u trenutku angloameričkog iskrcavanja. Međutim, nemački radio-operater je zaspao i Pužolov mahniti izveštaj je prestonicu Trećeg rajha stigao tek u 08h. To je bilo to. Nemci su ovim bili toliko kupljeni, da je Hitler Pužolu dodelio Viteški krst Gvozdenog krsta II stepena, koji je Katalonac dobio na kraju rata (Britanci su ga odlikovali Ordenom Britanske imperije, zbog čega je jedina osoba odlikovana od obe zaraćene strane u tom sukobu).

Ali, ona inicijalna prevara je bila toliko uspešna da je čak i nakon događaja u Normandiji, Hitler ostao ubeđen da glavna vojska ide ka Pa-de-Kaleu pa je tamo držao petnaest divizija i još jednu tenkovsku, u rezervi, umesto da sve karte baci na Normandiju i da zgromi još uvek ranjive Saveznike. Abver je dao svoj doprinos toj gluposti pogrešnom procenom da se u Velikoj Britaniji nalazi dvostruko više divizija nego što su čak i sami Britanci izmislili.

Za kraj treba pomenuti i to da je Operacija Fortitjud u dva odvojena navrata bila na rubu propasti. Prvo kada je neki ograničeni britanski carinik bio isuviše revnostan u pogleda psa Babsa jedne franko-ruske agentkinje zbog čega ona umalo nije promenila stranu, a drugo kada su Nemci uhapsili Popovljevog prijatelja Jebsena kojeg je ovaj prethodno zavrbovao za Engleze (ovaj je već bio anglofil, i u Abver je ušao samo da ne bi morao na front). Gestapo ga je mučio do smrti, ali Jebsen po svemu sudeći ništa nije rekao o prevari.

Eto, tako je grupa entuzijasta, pustolova, te odvažnih i maštovitih humorista, grupa u kojoj ste mogli da sretnete peruansku kockarku, srpskog plejboja i katalonskog pilićara, obmanom srušila Treći rajh i Hitlerov san o hiljadugodišnjem carstvu. Nikada laž nije bila plemenitija!

(O. Š.)