SENKA VOJE TANKOSIĆA: Fotka koja je Krojača okrenula protiv Kaluđera stvarno postoji i na njoj jeste leš velikog četničkog vojvode, ali... (FOTO)

Ova fotografija je autentična, premda retuširana da bi se na nju dodao Gordan Kičić. Na njoj je zaista veliki srpski četnički vojvoda, okružen vojnicima, ali postoji jedan problem. To nije Voja Tankosić, to je jedan drugi velikan naše istorije

To kako je Mustafa Golubić uspeo da ubedi Krojača, vernog vojnika Alimpija Mirića, da promeni stranu i da se okrene protiv svoga gazde, verovatno je najudarnija i najsnažnija scena pretposlednje epizode prve sezone serije "Senke nad Balkanom".

Počeo je Mustafa pričom o vojvodi Voji Tankosiću, ljubljenom Krojačevom (a i Mustafinom) komandantu, čoveku za koga postoji legenda da je nalupao šamare mladom Vinstonu Čerčilu kada je "Orijent-Ekspresom" prolazio kroz Beograd a sve zbog nekih novinskih članaka, čoveku koji je bio jedan od osnivača "Crne ruke", čoveku koji je bio među glavnim zaverenicima Majskog prevrata i Sarajevskog atentata, legendi Balkanskih ratova, legendi Prvog svetskog rata, legendi srpskog četništva i borbe za slobodu.

Preporučujemo

Završio je tužnom sudbinom njegovog neobeleženog groba u Trsteniku koji su Austrougari nakon sloma Kraljevine Srbije otkopali da bi se uverili da je njihov veliki neprijatelj, kojeg su i za smrt nadvojvode Franca Ferdinanda optuživali, zbilja mrtav. Onda su telo bacili psima.

U pronalaženju groba, kaže Mustafa Golubić, pomogao im je jedan apotekar koji je za to dobio novac koji je potom iskoristio da otvori apoteku u Beogradu, pa još jednu, pa još jednu. Ali, nastavlja, nije taj apotekar mogao da izdrži i morao je da se slika sa mrtvim Vojom.

ČETNIČKI DRIM TIM: Krem srpske gerile iz Prvog balkanskog rata na jednoj slici (FOTO)

Zatim daje znak izvesnom Radovanu — koji sedi sa njima, bivšem saborcu kojem su Arnauti prerezali vrat pa ne može da govori — da pokaže fotografiju. Na fotografiji je pokojni Vojislav, oko njega vojnici, a sa desne strane ni manje ni više nego — Alimpije Mirić.

Ova fotografija je autentična (premda jeste retuširana, i na nju je dodat Gordan Kičić), na njoj je zaista veliki srpski četnički vojvoda, ali postoji jedan problem.

Taj četnički vojvoda nije Voja Tankosić.

Taj četnički vojvoda je Vojin Popović, poznatiji u našem narodu kao vojvoda Vuk. I on nije stradao krajem 1915. godine, već krajem naredne. I nije stradao na prostoru Šumadije, već na Kajmakčalanu. I na slici sa njegovim lešom ne nalaze se neprijateljski vojnici, već njegovi četnici i saborci.

Slika jeste bizarna, ali u kontekstu rata u kome ima umiranja na sve strane, u kontekstu imena organizacije "Ujedinjenje ili smrt", u kontekstu mrtvačke glave koja je bila simbol te organizacije koju kolokvijalno nazivamo "Crna ruka", u kontekstu vernosti svom komandantu — njen nastanak je razumljiv.

Vojvoda Vuk je sahranjen na Zejtinliku, ali je 1923. godine prenet na Novo groblje u Beogradu.

Što se tiče autentičnih austrougarskih fotografija otkopanog Voje Tankosića, njih smo priložili ispod. Druge, koliko je nama poznato, ne postoje, ili barem nisu objavljene. Možda ih ima u nekim privatnim arhivama bivših soldata Dunavske monarhije, zakopanima na tavanima trošnih kuća, zaboravljenima pod naslagama prašine. Zbog toga i jeste ona slika mrtvog vojvode Vuka iskorišćena za seriju.

Što se tiče samog Voje Tankosića, neko je spasio njegove ostatke od životinja, a majka mu Milja prenela ih je 1922. godine uz pomoć Udruženja srpskih četnika na beogradsko Novo groblje, tako da su Vojin i Vojislav danas večni susedi.

Zanimljivo je to što su, pored činjenice da su poginuli u razmaku od godinu dana, i rođeni u razmaku od godinu dana: Tankosić je svet ugledao u selu Ruklada kod Uba 28. septembra 1880. godine, a Popović u Sjenici 9. decembra 1881.

Obojica su poginuli u novembru: Voja 2. tog meseca 1915. godine, a vojvoda Vuk 29. tog meseca 1916. Prvi je imao punih 35 godina u trenutku smrti, drugom je za 35 nedostajalo desetak dana. Najveća tragedija možda leži u tome što Voja Tankosić, čak i da je preživeo Trstenik i povlačenje preko Albanije te borbe na Solunskom frontu, gotovo sigurno ne bi doživeo povratak u otadžbinu jer bi ga kralj Aleksandar na onom nameštenom Solunskom procesu 1917. godine streljao zajedno sa Apisom i drugima.

(O. Š.)