KAKO POSTATI PRAVI ZEMUNAC? Šta je trebalo da uradite pre 250 godina da biste živeli u ovom "svetom" gradu... i znate li gde su njegove kapije?

U drugoj polovini XVIII veka u austrijskom Zemunu, slobodnom vojnom komunitetu kao delu Vojne krajine, svi žitelji varoši bili su podeljeni u tri razreda. Da biste bili u onom najvišem, da biste građanin Zemuna, morali ste mnogo da se potrudite. Danas? Dovoljna je samo jedna sitnica

Biti "pravi Zemunac" pravi Zemunci smatraju privilegijom. Kada ih neko pita odakle su, retko kad propuste da ne odgovore - "rođen u Zemunu", a često duhovito sve druge nazivaju - Vanzemuncima. Ipak, da bi se prošla kapija Zemuna, da bi se u ovo "sveto" mesto ušlo, u njemu ostalo i nastanilo nekada nije bilo nimalo lako. Za razliku od danas.

Preporučujemo

Zemun je sa svojom okolinom prvi put dopao austrijskih šaka krajem XVII stoleća, ali samo nakratko, pošto su, zbog situacije na zapadu Evrope gde se u tom trenutku vodio Devetogodišnji rat, Habzburzi bili prinuđeni da privremeno odustanu od napora da oslobode Balkan, uprkos velikim uspesima posle razbijanja turske Opsade Beča 1683. godine (to povlačenje je izazvalo i Velike seobe Srba, jer smo bili austrijski saveznici a Osmanlijama se to nije baš dopalo).

Potpisan je Karlovački mir 1699. godine i Turci su proterani iz skoro čitave Srednje Evrope, ali, jugoistočni Srem sa Zemunom ostao je u šakama sultana sa Bosfora.

Međutim, samo petnaestak godina kasnije Austrijanci su se vratili i pod vođstvom legendarnog princa Eugena Savojskog (čije su ime nacisti svirepo ukaljali tokom Drugog svetskog rata) povratili ceo ovaj prostor: ne samo Zemun i Srem, već je Beograd i cela severna Srbija došla u ruke Habzburga.

Tada je, nakon Požarevačkog mira 1718. godine, formirana Kraljevina Srbija, na čijem je tronu sedeo sveti rimski car Karlo VI; o ovoj srpskoj državi već smo pisali ranije. Zemun, dakle, tada nije bio pogranični grad, što je uticalo bitno na tok zbivanja u ovom gradu narednih nekoliko decenija.

Naime, osnovano je Zemunsko vlastelinstvo, feud grofova Šenborn, a da se razvija Zemun je počeo tek nakon propasti Kraljevine Srbije, tog novog pada Beograda i Šumadije nazad u turske ruke, što se desilo 1739. godine, kada su Osmanlije u novom ratu protiv Habzburga uspele da povrate izgubljeno balkansko zemljište (zapravo, Austrija je tada ušla u rat protiv Turske da bi pomogla Rusiji).

Pre Beogradskog mira 1739. godine položaj srpskih seljaka na teritoriji Zemunskog vlastelinstva je bio vrlo rđav, često su se Srbi i bunili i nisu se dali pokmetiti, ali se sve promenilo inkorporacijom Zemuna u Vojnu krajinu 1746. godine, što je direktna posledica propasti habzburške vlasti južno od Save i Dunava.

Država tada otkupljuje sve posede grofova Šenborn, razdeljuje zemljište seljacima i graničarima, u gradu se postavlja jaka austrijska posada, tu su i pripadnici srpske dunavske milicije, varoš se utvrđuje, počinju da dolaze, pored Srba, nemačke i jevrejske trgovačke i zanatlijske porodice, katolički monasi kao i pravoslavni, Jermeni, Cincari, Grci. Zemun postaje kosmopolitska varošica od oko 2.700 žitelja.

Osniva se 1751. godine Magistrat (dve godine ranije Zemun je postao slobodni vojni komunitet, odnosno vojna opština) koji postepeno počinje da širi svoja ovlašćenja; njegovi članovi su bili gradski sudija, pravnik i tri većnika, koji su činili kolegijum, zatim je postojalo Unutrašnje veće od šest članova, od čega tri Srbina i tri Nemca, i Spoljno veće od dvanaest članova, i to šest Srba i šest Nemaca. Čak je prvi gradski sudija bio Marko Nikolić, trgovac i gostioničar.

Nekoliko decenija kasnije ovlašćenja Magistrata su snižena, ali je Zemun zadržao zamajac u razvoju zbog odličnog položaja koji je imao: turski Beograd se video sa Gardoša, što je iz trgovačke perspektive bilo od velikog značaja.

Elem, u toj drugoj polovini XVIII stoleća, stanovništvo Zemuna bilo je podeljeno u tri razreda, koja su sa sobom nosila prava i privilegije, ali, i dužnosti i obaveze.

Najniži razred su bili šuckontribuenti, odnosno, zaštićeni kontribuenti (kontribuent, u smislu, onaj koji daje doprinos, kontribuciju); oni su plaćali dve forinte godišnje za pravo da žive pod magistratskom zaštitom, ali njih zbilja nije bilo mnogo jer nije bilo moguće doseliti se slobodno na teritoriju bilo kog vojnog komuniteta u carstvu.

Srednji razred bili su (obični) kontribuenti, poreski obveznici koji su posedovali imanja, bavili se trgovinom, ili nekim zanatom, ili nekim drugim poslom. Dakle, to je bio običan svet, pa su upravo kontribuenti bili daleko najbrojniji žitelji Zemuna.

Najviši razred su bili građani. Da bi Zemunac bio građanin Zemuna, morao je da poseduje nekretninu u varoši, morao se baviti trgovinom ili kakvim zanatom, i, što je najbitnije, morao je da ga bije glas neporočnoga čoveka.

Drugim rečima, morao je biti ugledna, poštena osoba, neukaljane časti, nikako pijanac i probisvet, nikako bitanga, prevarant ili nešto još gore. Ovo se možda čini proizvoljnim, "glas neporočnoga čoveka", ali zapravo je vrlo jasno i nedvojbeno; posebno u jednom maloj varoši od nekoliko hiljada ljudi u kojoj svi znaju sve o svima.

Uglavnom, ako biste ispunjavali sva tri uslova, Magistrat je mogao odlukom svog članstva da vam dodeli građanska prava, to jest, da vam izda "građansku povelju". Međutim, građansko pravo nije bilo nasledno, i ne samo što niste mogli da ga prenesete na sina već ste mogli i da ga izgubite nedoličnim ponašanjem ili poslovnom propašću, te je stoga građanstvo Zemuna obavezivalo svog nosioca. "Noblesse oblige", što bi rekli Francuzi: "plemenitost obavezuje".

Bila je to, dakle istinska meritokratija, vladavina zaslužnih, vrednih, talentovanih, sposobnih ljudi, i svako je morao mnogo, mnogo da se trudi da bi bio građanin Zemuna.

A šta vi danas treba da uradite, da biste postali građanin Zemuna?

Prvo, ne morate da budete neporočni (možete da odahnete). Drugo, ne morate da budete trgovac. Treće, ne morate da budete zanatlija. Četvrto, ne treba vam nikakva odluka Magistrata. Peto, ne treba vam "građanska povelja". Sve što vam je potrebno jeste kupovina neke nekretnine. A ako baš insistirate da bude i ona "prava Zemunska", onda su to one u naselju Zemunske kapije. Njih kada jednom pređete, nema nazad... jer svi oni nazad su samo - VANZEMUNCI!

Brzo i lako do stana u naselju "Zemunske kapije" uz podršku Komercijalne banke

Stambeno-poslovni kompleks "Zemunske kapije" gradi se na prostoru nekadašnje vojne kasarne "Aleksa Dundić" u Zemunu i zauzima površinu od oko 6 hektara, na lokaciji omeđenoj ulicama Cara Dušana, Zadužbinskom, Šumadijskom i Filipa Višnjića.

Komercijalna banka obezbedila je brzu i jednostavnu realizaciju stambenih kredita, uz minimalnu proceduru i maksimalnu podršku, u najkraćem mogućem roku, za kupovinu stanova u naselju "Zemunske kapije". Stambeni krediti osigurani su kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, sa rokom otplate do 30 godina i uz mogućnost korišćenja grejs perioda do godinu dana.

U kompleksu "Zemunske kapije" (www.zemunskekapije.com) biće izgrađeno 1.700 stanova različitih struktura, od jednosobnih do četvorosobnih, kvadrature od 31m2 do 93m2. Sve stambene zgrade imaće podzemne garaže i parking mesta oko objekata. U prizemlju pojedinih zgrada planirani su komercijalni sadržaji. Kompleks će krasiti tri parka sa dečijim igralištima i prostorom za odmor i rekreaciju, dok je centralni trg unutar naselja zamišljen kao pešačka zona sa restoranima, kafićima i prodavnicama.

Naselje je odlično povezano sa svim delovima Beograda, zahvaljujući blizini autoputa i novog Pupinovog mosta.

Klijenti zainteresovani za kupovinu stana u naselju "Zemunske kapije", potrebne informacije mogu dobiti direktno od zaposlenih Komercijalne banke na telefone:

Katarina Jevtić: 065/956-7601 ili 011/333-9055.

Aleksandar Antonić: 065/956-1720 ili 011/313-0072.

Potencijalnim kupcima stanova u "Zemunskim kapijama", na raspolaganju su sve ekspoziture Komercijalne banke, kao i ekspozitura Delta City, čije je radno vreme do 22 časa svakoga dana.

(Telegraf.rs/ PR)