Obišla je svet za 72 dana, bila je u ludnici, a na kraju se udala za milionera: Roza je pionirka istraživačkog novinarstva (FOTO)

Sve žene koje su se u to vreme bavile novinarstvom, pisale su pod pseudonimom, pa je Elizabet tada dobila ime Neli Blaj, po naslovnom liku u istoimenoj pesmi Stivena Fostera

Poznato je da su se žene kroz istoriju uvek hrabro borile za svoje prava. Želele su da se dokažu na svim poljima, a posebno da pokažu da ženi nije mesto samo u kući, već da može da bude ostvarena i u poslu koji voli. Jedna od takvih neustrašivih žena je i Neli Blaj, čuvena američka novinarka. Ona je nezaustavljivo grabila ka svojim snovima i uvela je istraživačko novinarstvo na velika vrata.

Ona je izmislila istraživačko novinarstvo: Zdrava se prijavila u ludnicu, preživela pakao kao iz horor filma i jedva uspela da izađe

Preporučujemo

Neli Blaj bio je pseudonim američke novinarke Elizabet Kohran Siman. Pored toga, bila je spisateljica, industrijalka, pronalazačica i humanitarna radnica. Bila je pionirka u svom poslu i pokrenula je novu vrstu istraživačkog novinarstva.

Kada je bila mala devojčica, Neli je imala nadimak "Roza" zato što je volela da nosi odeću upravo te boje. Nakon što je postala tinejdžerka počela je da se oblači sofisticiranije, pa je odbacila svoj nadimak.

Išla je u internat ali je nakon očeve smrti morala da prekine školovanje zbog nedostatka novca. Godine 1880. Nelina majka seli celu porodicu u Pitsburg. Tada je Neli imala 16 godina.

Pitsburg Dispeč

Dane u Pitsburgu je provodila čitajući novine, a izrevoltirana mizoginijom i agresivnošću sa kojom se susretala u njima, odlučila je da napiše pismo uredniku Pitsburg Dispeča.

Pismo je napisala pod svojim pseundonimom „Usamljena devojčica iz sirotišta“.

Ozbiljnost i duh pisma su u uredniku probudili želju da zaposli osobu koja ga je napisala, međutim, kada je shvatio da je to bila žena, odbio je da joj da posao. Govorničke veštine Neli Blaj ipak su ga ubedile da je zaposli.

Sve žene koje su se u to vreme bavile novinarstvom, pisale su pod pseudonimom, pa je Elizabet tada dobila ime Neli Blaj, po naslovnom liku u istoimenoj pesmi Stivena Fostera.

Tokom rada u Pitsburg Dispeču, Blaj je pisala o položaju žena koje su zaposlene i fabričkim radnicama, ali joj je uredništvo uglavnom davalo teme za takozvane ženske stranice, gde bi pisala o modi, društvu i vrtlarstvu.

Kako time nije bila zadovoljna, preselila se u Meksiko da radi kao dopisnica. Pisala je o običajima meksičkog naroda, a seriju članaka je kasnije objavila u knjizi "Šest meseci u Meksiku".

Dok je boravila u Meksiku pisala je o zatvaranju lokalnih novinara jer su kritikovali meksičku vladu, pod upravom Porfirija Dijaza.

Kada su meksičke vlasti čule za njen izveštaj, zapretili su joj hapšenjem, pa je morala da napusti zemlju. Nakon što se vratila u SAD, ona je otpužila Dijaza da je tiranin, da tlači meksički narod i kontroliše medije.

Posao u Njujorku

Kada se vratila iz Meksika, Neli odlučuje da napusti tadašnji posao i preseli se u Njujork. U to vreme je imala samo 21. godinu. Iako bez prihoda, Blaj vrlo brzo uspeva da se zaposli u novinama The New York World gde je urednik bio Džozef Pulicer.

Tamo je dobila priliku da radi na istraživačkom novinarstvu, a jedan od prvih zadataka joj je bio da istraži loše postupanje sa pacijentkinjama u ustanovi za mentalno zdravlje Blackwell's Island. Glumila je da je mentalno loše i sama se prijavila da 10 dana provede u ovoj ustanovi. Nakon što je čitavu noć provela pred ogledalom vežbajući izraze lica, otišla je u jedan pansion. Nije želela da ide u krevet, govoreći osoblju da ih je se boji i da su oni ludi.

Oni su uskoro zaključili da je zapravo "ona ta koja je luda", pa su ujutru pozvali policiju. Odveli su je u sudnicu, gde je ona tvrdila da ima amneziju. Sudija je zaključio da je drogirana. Nekoliko doktora ju je pregledalo i proglasili su je mentalno obolenom. Vest o "lepoj ludoj devojci" je odmah privukla veliku pažnju medija.

Kada je konačno dospela u ludnicu to joj je dalo priliku da se i sama uveri u tretman koji su pacijentkinje imale. Pisala je o pokvarenoj hrani, ledenim kupkama, premlaćivanju, prisilnom hranjenju i sestrama koje su držale svoje pacijente budnima po celu noć.

Jedva je uspela da izađe iz ludnice. Njen urednik, pošto je bio veoma ugledan čovek, lično je otišao da je izvuče odatle i jedva je uspeo. Njeni tekstovi su doveli do potrebnih političkih reformi kada je reč o ustanovama za mentalno zdravlje, a članke koji su bili objavljeni tokom ovog perioda je sakupila i objavila knjigu "Deset dana u ludnici".

Put oko sveta

Nakon godinu dana, predložila je uredništvu da otpočne putovanje oko sveta kako bi pokušala da ostvari priču Žila Verna "Put oko sveta za 80 dana". Na put je krenula sama sa 200 funti, a put je završila za 72 dana i time po prvi put oborila rekord.

I ovi tekstovi su sakupljeni i objavljeni 1890. godine u obliku knjige "Oko sveta za 72 dana".

Sa sobom je ponela samo jednu haljinu, kaput, nekoliko komada donjeg veša i malu tobru za putovanje gde je nosila najosnovnije potrepštine.

Na svom putovanju oko sveta Neli je obišla Englesku, Francusku, Italiju, Suetski kanal, Šri Lanku, Maleziju, Singapur, Hong Kong i Japan.

Svoje putovanje je završila u San Francisku, a do Njujorka ju je dovezao privatni voz koji je unajmio njen urednik Pulicer.

Kasnije godine

Neli se udala za milionera Roberta Simena. Ona je u to vreme imala 31, a on čak 73 godine. Nakon što joj je muž preminuo 1904. godine, ona je napustila novinarstvo i nasledila je njegovu imovinu.

Počela je da vodi kompaniju Iron Clad Manufacturing Co. koja je proizvodila metalne konstrukcije kao što su kante za mleko i bojlere.

Nakon toga ona je postala jedna od vodećih žena industrijalaca u SAD. Međutim, zbog nepažnje upravljačkog menadžmenta kompanija je bankrotirala.

Nakon toga se vratila novinarstvu i pisala je izveštaje sa istočnog fronta tokom Prvog svetkog rata.

Smrt

Umrla je od upale pluća u Sent Marks bolnici u Njujorku 1922.godine u 57. godini. Sahranjena je na groblju u Bronksu. Sedam godina nakon njene smrti, još jedna poznata novinarka Elizabet Bisland je takođe umrla od upale pluća i sahranjena je na istom mestu.

(Telegraf.rs)