Krenuo je putem koji je ruski kaluđer Jegor sam probijao: Otkrio je legendu o tihom i tužnom čoveku, "znaku pitanja koji hoda" (FOTO)

Na crnogorskom primoriju zavladala je izgleda prava epidemija lažnih legendi

Pre više od tri veka Jegor Stroganov, kaluđer iz Rusije sam je probijao put koji spaja manastir Praskvicu i selo Čelobrdo. O podvigu i tragičnoj sudbini Jegora Stroganova, koga meštani Paštrovića i dalje pamte, danas znaju samo retki. Pozorišna predstava sa motivom ove priče u režiji Vide Ognjanović, svojevremeno je na Sterijinom pozorju pobedila u čak 8 kategorija. Dopisnik Russia Beyond u društvu lokalnog hroničara Stefana Grlomana, prošetao se Jegorovim putem i napravio reportažu.

Tužna sudbina oficira carske Rusije: Jegor je izgubio ruku u dvoboju, sahranio ćerku jedinicu, pa deset godina klesao kameni put (FOTO)

Preporučujemo

NEVEROVATNA PRIČA RUSKOG MONAHA IZ BUDVE: Godinama je živeo kao isposnik, a onda se saznalo da je on PRELEPA DEVOJKA (VIDEO) (FOTO)

Pre dve godine koleginica, novinarka jednog ruskog turističkog žurnala, zamolila me da joj pomognem da u Perastu pronađe vilu Lava Tolstoja. Informaciju da je slavni pisac imao vikendicu u Perastu dobila je od turističkog vodiča tokom krstarenja Bokom Kotorskom. Šokiran pitanjem, odgovorio sam da joj je vodič dao lažnu informaciju, a da jedina veza Perasta sa porodicom Tolstoj datira sa kraja 18. veka.

Na crnogorskom primorju zavladala je izgleda prava epidemija lažnih legendi. Pored slučajeva koje plasiraju pojedinci kao ovaj o Tolstojevoj vikendici u Perastu, postoje i one koje se predoče gotovo svakom turisti koji poseti crnogorsko primorje.

Takva je npr. priča o budvanskim Romeo i Juliji, odnosno Marku i Jeleni. Na zidinama Starog Grada Budve postavljena je čak i ploča na mestu gde su oni zbog svoje nesrećne ljubavi navodno skočili u more. Za Luciju Đurašković, istoričara u umetnosti i muzejskog savetnika „legenda“ o Marku i Jeleni predstavlja nesporan falsifikat, koji se prvi put pojavio pre nešto više od 10-ak godina. Đuraškovićeva takođe smatra da bi ploču sa zidina Starog Grada poželjno bilo ukloniti.

Dok se turisti zatrpavaju lažnim legendama i pričama, one autentične, po mnogo čemu jedinstvene i neuporedivo zanimljivije od ovih izmišljenih, ostaju neispričane i polako se prepuštaju zaboravu. Veoma retki se upoznaju sa autentičnim legendama i pričama iz bogate istorije rusko-crnogorskih odnosa, koji kreću pre više od tri veka. Jedna od takvih, priča je i o kaluđeru Jegoru Stroganovu.

Na izdisaju 18. veka, u vreme propasti Mletačke Republike, kada grad Budva potpada pod austrijsku vlast, u budvansku luku iskrcao se jedan neobičan čovek. Izustio je samo da se zove Jegor Stroganov i da dolazi iz Rusije. Iz luke se uputio pravo u paštrovski manastir Praskvicu, drevnu bogomolju koja datira iz 11. veka.

Paštrovići su oblast koja zahvata možda i najlepši deo Jadranske obale. Protežu se od Bečića do Petrovca, a na njihovoj teritoriji pripadaju Miločer i Sveti Stefan. Pored manastira Praksvice, verskog i političkog centra ove oblasti, u Paštrovićima se nalazi još preko 50 crkava i manastira.

Stefan Grloman, hroničar Paštrovića i lokalni privrednik, detaljno je u starim spisima manastira Praskvice proučio neobičnu i jedinstvenu priču o Jegoru Stroganovu. Kao mesto susreta za početak ove naše priče o Jegoru, Stefan je odabrao biblioteku manastira Praskvica.

"Danas bi on bio jedan od nebrojeno mnogo Rusa koji dolaze i odlaze, ili ostaju ovde. Tada je bio stranac, znak pitanja koji hoda, čovek sa jednom rukom, enigma za sve“, otvara Stefan Grloman razgovor i dodaje: „Svi su u starom budvanskom gradu zapazili stranca ponosnog držanja sa dozom tuge i tišine u pogledu i koraku. Pa ipak, retki su ga upoznali, jer bio je ćutljiv, nepristupačan, a i njegov put je vodio nešto malo dalje odatle – u manastir Praskvicu.“

Nastavak teksta čitajte na rs.rbth.com.

(Telegraf.rs/Izvor: rs.rbth.com)