Tajna dokumenta o ubistvu Kenedija: Da li CIA ne da Trampu da ih otvori, jer je ona jedan od atentatora u teorijama zavere?! (FOTO) (VIDEO)

Dokumenta bi trebalo da budu obelodanjena 26. oktobra, a Tramp je jedina osoba koja ima vlast da to spreči

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na svom Tviter nalogu pre neki dan da će njegova administracija dozvoliti otvaranje strogo poverljivih dokumenata o atentatu na bivšeg predsednika SAD Džona F. Kenedija. Međutim, kao i samo ubistvo, i objavljivanje ovih dokumenata izazvalo je buru u američkoj javnosti.

Brutalne pretnje Trampu: Završićeš kao Kenedi

Preporučujemo

Otkrivanje tajnih dokumenata o ubistvu američkog predsednika Džona F. Kenedija

Tramp je doneo odluku uprkos preporuci Nacionalnog saveta za bezbednost da to ne čini. Neki su već prokomentarisali da Tramp to radi sa namerom da skrene pažnju sa niza negativnih priča u kojima je akter on ili njegova administracija, piše "Independent".

- Dozvoliću, kao predsednik, da se već dugo blokirani i poverljivi fajlovi o Džonu Kenediju otvore - napisao je Tramp na Tviteru.

S obzirom na način na koji se obratio putem Tvitera, postoji nagoveštaj da bi otvaranje dokumenata ipak moglo da bude blokirano, ali javnost očekuje da se to ne desi. Dokumenta bi trebalo da budu obelodanjena 26. oktobra, a Tramp je jedina osoba koja ima vlast da to spreči.

Radi se o kolekciji od 35.000 dokumenata koji i dalje nisu u potpunosti dostupni javnosti, među kojima i 3.603 dokumenta koja javnost nikada nije videla.

- Američka javnost zaslužuje da zna činjenice i makar zaslužuju da znaju šta je to vlada krila od njih sve ove godine - rekao je prošlog meseca za AP profesor Leri Sabato, politikolog i autor knjige o Kenediju.

Korisnici društvenih mreža traže od predsednika da objavi dokumente jer bi to moglo da "spase Trampov život" i pozivaju ga da ne postane "marioneta duboke države". Takođe, pritiskaju predsednika da objavi dokumente u celosti, napominjući da je on jedini koji to može da učini i da je krajnje vreme da svet sazna sve o mogućoj ulozi CIA u ubistvu predsednika.

ZVANIČNA VERZIJA KENEDIJEVOG UBISTVA

Džon F. Kenedi ubijen je u Dalasu u američkoj saveznoj državi Teksas 22. novembra 1963. godine i od tada se pojavilo pregršt teorija zavere o njegovoj smrti. Za Kenedijevo ubistvo okrivljen je bivši marinac Li Harvi Osvald, kojeg je pre suđenja ubio vlasnik diskoteke Džek Rubi. Rubi je za ubistvo Osvalda osuđen na smrt, međutim, ta kazna je ukinuta.

Komisija za istragu o atentatu na Džona Kenedija, kolokvijalno poznata kao Vorenova komisija, došla je zaključka da je Osvald delovao sam u ubistvu predsednika, kao i to da je Rubi Osvalda ubio bez ičije pomoći. Nalazi komisije su proglašeni kontroverznim a mnoge kasnije sprovedene istrage uspele su i da demantuju i da potvrdi neke nalaze komisije.

Iako se decenijama nakon atentata spominjalo da se u okruženju Kenedijeve povorke nalazilo više atentatora (spominjalo se čak 6), izvesno je da su smrtonosni meci došli iz jednog smera- iz skladišta, koje se u tom nalazilo iza Kenedijevog automobila. Pored informacija, koje je dobijao prethodnih dana: da mu u Teksasu život ugrožavaju kako desničari, tako i prokubanski aktivisti, Kenedi je insistirao da krov njegovog automobila bude spušten, otvarajući atentatoru mogućnost da ima lak pogodak.

Osvald, bivši američki marinac, koga savremena istraga povezuje i sa Kubanskom Tajnom službom, bio je iskusan snajperista, i iznad svega, tokom svog boravka u SSSR-u se veoma obrazovao. Početkom te nedelje, pronašao je honorarni posao- zaposlio se u skladištu školskog inventara u Dalasu i tog dana je bio verovatno jedina osoba koja je ušla u skladište, što mu je omogućilo da bez problema unese pušku i snajper.

Kad je doček predsednika otpočeo, Osvald, koji se nalazio na šestom spratu zgrade, napunio je šaržer puške sa tri metka. U trenutku kad je povorka prošla samo skladište, Osvald je procenio trenutak. Prvi metak je promašio ceo automobil i pogodio asfalt levo od kola. Pucanj se čuo, i na trenutak izazvao šok u masi, a i televizijske kamere, koje su sve prenosile uživo su počele da traže odakle pucanj dolazi.

Međutim, svega nekoliko sekundi kasnije, Osvald je stigao da ubaci u cev i drugi metak, nanišani ponovo i ispali hitac koji je Kenedija pogodio tik ispod potiljka (u vrat, otpozadi) i izašao kroz vrat, ozbiljno povredivši dušnik. Međutim, čak i u takvoj situaciji, Kenedi je imao mogućnost da preživi, pod uslovom da mu se brzo ukaže pomoć, ali naravno, i ako bude zaštićen od dalje pucnjave. To bi se dogodilo, da je predsednik pao u nesvest napred.

Međutim, već mesecima, zbog problema sa kičmom, on je bio primoran da nosi mider, koji mu je to onemogućavao. Tako je Osvald imao idealnu priliku da iskoristi i poslednji metak, dok je masa još u šoku, što je i učinio, a treći hitac je predsednika pogodio u potiljak, prošavši kroz produženu moždinu, raznevši deo lobanje i velikog mozga, nakon čega su šanse za preživljavanje bile ravne nuli. Kenedi je bio mrtav na putu za bolnicu u Dalasu, što su uživo prenosili mediji, a od tada je televizija preuzela primat od novina po zastupljenosti kod auditorijuma u SAD.

Sa zvaničnim zaključkom se prvobitno složila većina američke javnosti, ali od prvog Galupovog istraživanja 1966, većina ispitanika ima mišljenje koje se ne slaže sa ovim nalazima. Ovaj atentat je i danas predmet širokih spekulacija i doveo je do brojnih teorija zavere, mada nijedna od njih nije dokazana.

TEORIJE ZAVERE

I dalje postoje brojne teorije zavere o tome ko zaista stoji iza atentata na jednog od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD. Teorija je mnogo. Od toga da iza svega stoji KGB, zatim da je Kenedija ubila mafija, kao i da iza zaverenika stoji tadašnja prva dama Džeki Kenedi. Ipak, jedna od manje poznatih teorija jeste da je Kenedija ubio Kju Kjuks Klan.

Takvu konspirativnu teoriju izneo je i bivši agent FBI Don Adams, koji je tvrdio da Li Harvi Osvald, čovek koji je optužen da je ubio Kenedija, nije delovao sam i da je on zapravo upotrebljen kao žrtveni jarac kako bi se slučaj što pre zataškao.

- Ključni dokazi su skloljeni od mene iako sam kao agent FBI istraživao slučaj. Kada god bih nadležnima govorio o mojoj istrazi rekli bi mi da zadržim svoje mišljenje za sebe - rekao je Adams.

Kju Kluks Klan

Ovaj bivši operativac, koji je preminuo, objavio je i knjigu u kojoj je objasnio da Osvald nije delovao sam i da iza ubistva Kenedija stoji Kju Kjuks Klan.

Svoje tvrdnje on je potkrepio dokazima koji upućuju na to da iza atentata stoji i rasista Džozef Miltir. Adams je naveo da je FBI preko jednog od svojih doušnika koji je bo blizak sa Miltirom, znao da ovaj planira zaveru i ubistvo predsednika.

Policija iz Majamija je Milterove planove odakle treba pucati, koje oružje treba koristiti, čak zabeležila na traci. U tom razgovoru Milter čak navodi i da će policija brzo nakon atentata uhapsiti nekog i optužiti ga za ubistvo kako bi smirila gnev javnosti.

Međutim, te pretnje neko očigledno nije uzeo za ozbiljne. Kenedi je ubijen u Dalasu 22. novembra 1963, a među okupljenim narodom na ulicama tog grada bio je i Milter.

Lindon Džonson teorija

Lindon Džonson, zamenik predsednika Kenedija, i sumnja u njegovu umešanost je ono na šta se organizacija Galup fokusirala i za nju se najčešće veruje u sveopštoj teoriji zavere. Kako se misli, on je upotrebio svoj uticaj u agencijama FBI i CIA kako bi ucenjivao Kenedija.

Njegova umešanost u FBI poslove, vidljivi sukobi mišljenja sa porodicom Kenedi i afera oko jednog bitnog finansijera navedeni su kao motiv za Džonsonovu umešanost u atentat. Međutim, anketa novinske agencije Asošijejted pres 2003. godine potvrdila je da 20 odsto Amerikanaca smatra da je Džonson, koji je zamenio Kenedija na mestu predsednika nakon atentata, imao neke veze sa smrću tadašnjeg predsednika.

KGB teorija

Poniženi događanjima oko kubanske raketne krize, zvaničnici agencije bezbednosti Sovjetskog Saveza "programirali" su jednog njihovog agenta, Lija Harvija Osvalda, da ubije Džona Kenedija.

Osvaldova žena je bila Ruskinja, često je putovao u SSSR i njegovi navodni kontakti sa sovjetskim diplomatama su dovoljni da postoje sumnje za umešanost KGB u atentat. To je poduprela i činjenica da je Osvald posetio sovjetsku ambasadu u Meksiko Sitiju, nekoliko nedelja pre ubistva.

Iako je Odbor za predstavnički dom 1979. zaključio da je moralo biti više od jednog napadača i da su odbacili sovjete kao moguće naručioce, nije zadovoljio mnoge koji veruju u ovu teoriju.

Mafija teorija

Šef jedne mafijaške grupe Karlos Marselo, suočivši se sa mogućnošću deportacije, uz pomoć Santoa Trafikantea i Džonija Roselija našao je način da se osveti predsedniku, čija je politika imala za cilj da razbije organizovani kriminal.

Članovi mafije su sarađivali s agencijom CIA u pokušaju atentata na tadašnjeg kubanskog predsednika Fidela Kastra, prema navodima iz dokumenata otkrivenih 2007. godine. U tom periodu, mafije su imale "znanje" da uklone bitne ljude koji su im smetali.

Brat Džona Kenedija Bobi, tada državni tužilac, bio je vodeći u raskrinkavanju organizovanog kriminala i zaključak je da mafija nije imala dovoljno "vremena" da usmeri osvetu ka drugim zlodelima, ako su imali u planu atentat predsednika. Imali su motiv i sredstva, ali nisu sigurni da li su oni povukli obarač.

CIA teorija

Glavna agencija za prikupljanje obaveštajnih podataka bila je u neslaganju sa predsednikom, postojali su navodi koje je on osudio da je CIA učestvovala u atentatima na strane lidere, dok su ga oni optuživali za neuspelo rukovođenje invazije u Zalivu svinja.

Zavera da se ubije kubanski lider nije obradovala Kenedija i pojavio se strah da će predsednik da raspusti agenciju, što je dovoljan motiv za umešanost CIA u ubistvo. Teorija je i dalje toliko popularna da je agencija morala na svom sajtu da postavi stranicu u kojoj diskredituje svoje učešće u atentatu.

Teorija drugog atentatora

Jako puno ljudi čulo je za Zapruderov film, jedini snimak atentata na američkog predsednika Džona Kenedija. Tačno 486 sličica filma nastalo je sunčanog dana 1963. godine u Dalasu. Iza kamere je stajao krojač Ejbraham Zapruder i tih 26 sekundi filma zabeležilo je jedan od najopasnijih zločina.

Međutim, malo je poznato da je Zapruder lično tražio da se ne objavi jedna sličica iz čitavog filma. Sličica broj 313 davala mu je noćne more zato što se na jasno vidi trenutak kada metak izbacuje Kenedijevu moždanu masu. Trebalo je da prođe više od decenije nakon ubistva u Dalasu da američka i svetska javnost napokon vidi tu ključnu sličicu.

Zapruder je prodao magazinu Lajf autorska prava na film za 150.000 dolara, ali je jasno rekao da on ne želi da objavi ključnu sličicu. Ne želi da pusti to zlo u američku kolektivnu svest, a i Lajf je kasnije delio njegovo mišljenje. Naravno, neko je objavio čitav film, zajedno sa sličicom 313.

Taj neko bio je Džeraldo Rivera, slavni televizijski voditelj. Kad je on 1975. godine prvi put prikazao čitav film, američka javnost videla je nešto o čemu su tek čitali i tako su se rodile prve teorije zavere. Kad je iduće, 1976. godine, posebna komisija krenula sa novom istragom zbog Kenedijeva ubistva, odlučili su biti strožiji. Po završetku istrage, tri godine kasnije, zaključili su da su CIA i FBI zadržali neke ključne dokumente i nisu ih isporučili ranijim istragama.

Daleko najkontroverzniji zaključak došao je na osnovu snimka sa policijskog radija koji je navodno zabeležio i četvrti pucanj sa brežuljka ispred Kenedijeve povorke. To bi značilo da je bio i drugi ubica i da je Li Harvi Osvald bio samo deo veće zavere. Godinama kasnije, nakon nekoliko stručnih pregleda, američka akademija nauka došla je do zaključka da snimak nije adekvatan dokaz. Tako je istraga došla na početak.

Teorija čoveka sa kišobranom

Do dan-danas, ostaje nerazrešena tajna osobe koja se može videti na nekoliko snimaka i fotografija vezanih za ubistvo. Čovek sa kišobranom po sunčanom danu ostao je misterija o kojoj se teoretiše.

Ovaj neverovatan detalj uočen tek nekoliko decenija po atentatu na predsednika Sjedinjenih Država!

Na jednom od snimaka vidi se kako čovek otvara kišobran i podiže ga visoko iznad glave kada se limuzina u kom se Kenedi vozio, približila. U trenutku kada je limuzina usporila, okrenuo je kišobran u smeru kazaljke a onda se čuo pucanj, Džon F. Kenedi je bio mrtav.

Čovek sa kišobranom je sedeo na trotoaru pored znaka za "Stemmons Freeway" nakon atentata.  Zatim je ustao i krenuo ka školskom skladištu knjiga, gde se nalazio strelac Li Harvi Osvald. Pravi identitet čoveka sa kišobranom nikada nije otkriven. Njegovi potezi su prikazani u filmovima koje se bave JFK teorijom zavere, uključujući i film Olivera Stouna.

Jedna teorija sugeriše da čovek koristi kišobran da signalizira atentatoru. Preciznije, on je mogao biti signalizacija Kenedijevom vozaču da uspori vozilo. Mnogi ljudi koji su bili svedoci atentata izjavili su da je Kenedijeva limuzina došla do potpunog zaustavljanja nasred ulice pre nego što je ubijen.

Druga osoba od značaja je tamnoputi čovek koji stoji pored čoveka sa kišobranom. Tamnoputi muškarac je otpozdravio prema predsedniku nacističkim pozdravom a zatim je komunicirao preko voki tokija.

Pogledajte video:

(L.C.)