Tajna čuvene fotografije Če Gevare: Šta se krije iza najpoznatije slike nepokolebljivog revolucionara? (FOTO)

Ističući opštu sveprisutnost i prihvaćenost te fotografije, Fakultet umetnosti instituta Merilend nazvao ju je simbolom 20. veka i najpoznatijom svetskom fotografijom

Junački gerilac (Guerillero heróico) kultna je fotografija koja prikazuje revolucionara Če Gevaru, a snimio ju je Alberto Korda. Snimljena je 5. marta 1960. godine, u Havani, Kuba, na komemoraciji za žrtve eksplozije La Kubre i do kraja šezdesetih pretvorila harizmatičnog vođu u kulturnu ikonu.

POSLEDNJE REČI ČE GEVARE -"Pucaj, kukavice, ubićeš samo čoveka": Držao je glavu visoko, gledao ih u oči, pljunuo u lice i tražio samo jedno (FOTO)

Preporučujemo

Korda je izjavio da ga je u trenutku kad je snimao sliku privukao Gevarin izraz lica, koji je iskazivao apsolutnu nepomirljivost, kao i ljutnju i bol. Mnogo godina kasnije, Korda će reći da je fotografija pokazala Čeov čvrst i stoički karakter. U vreme kad je fotografija snimljena, Če Gevara je imao 31 godinu.

Ističući opštu sveprisutnost i prihvaćenost te fotografije, Fakultet umetnosti instituta Merilend nazvao ju je simbolom 20. veka i najpoznatijom svetskom fotografijom.

Njene su verzije slikane, štampane, digitalizovane, vezene, tetovirane, umnožene sitoštampom, izvajavane i iscrtavane na gotovo svim mogućim zamislivim površinama, što je dovelo do toga da je Muzej Viktorija i Albert objavio kako je ta fotografija reprodukovana više od bilo koje druge u istoriji fotografije.

Teorijska razmišljanja Džonatana Grina, direktora Kalifornijskog muzeja fotografije, kazuju kako je Kordina slika pronašla svoj put do svih svetskih jezika. Postala je alfanumerički znak, hijeroglif, instant-simbol.

Zagonetno se uvek iznova pojavljuje gde god postoji neki sukob. Nema ničega sličnog u istoriji što je služilo na taj način.

Njena istorija i savremeni globalni uticaj teme su dokumentarnog filma "Chevolution" iz 2008. godine, u režiji Triše Cif, kao i knjige Čeov zagrobni život: ostavština jedne slike autora Majkla Kejsija iz 2009. godine.

Poreklo fotografije

Prva fotografija koja je uslikana prikazuje Če Gevaru kako stoji između siluete jednog muškarca i drveta palme,  dok se se na drugoj vidi neko kako proviruje iza njegovog ramena. Prva fotografija je postala Če Gevarin najpoznatiji portret.

Urednik "Revoluciona" gde je Korda radio, uzeo je fotografije Fidela Kastra, Sarte i Bovoarove koje je Korda slikao na mitingu, a sliku Če Gevare mu je vratio. Kordi se ova fotografija jako dopala, pa je ju okačio na svoj zid pored slike Čileanskog pesnika Pabla Nerude, a takođe je delio i njene kopije kao poklone.

Godine 1986. Hose Figueroa koji je štampao za Kordu i koji je bio njegov nezvanično usvojeni sin, savetovao ga je da izrađuje i celu verziju fotografije.

Alberto Korda

Kao doživotni komunista i poštovalac kubanske revolucije, Korda nikada nije tražio novčanu nadoknadu za ovu fotografiju. Modifikvana verzija je kasnije reprodukovana u više različitih medija, a Korda nikada nije tražio licencu.

On je obrazložio da Čeova fotografija predstavlja njegove revolucionarne ideale, a kako se njegova slika širi, veće je šansa da se prošire i njegove ideali.

Takođe nije želeo da se ova fotografija komercijalizuje preko proizvoda koje Če Gevera, prema Kordinom mišljenju, ne bi podržavao. Ovo se posebno odnosilo na alkohol.

Kada je Smirnof želeo da Čeovu fotografiju stavi na bocu votke, Korda je tužio marketinšku agenciju koja je kompaniji dostavila fotografiju. Korda je dobio novac (oko 50.000 dolara) na vansudskom poravnanju, a ceo iznos je poklonio kubanskom sistemu zdravstvenog osiguranja, navodeći: "Da je Če još uvek živ i on bi isto postupio".

Popularnost fotografije

Fotografija je ostala relativno nepoznata u narednih sedam godina. Onda ju je kupio bogati italijanski izdavač i intelektualac Đanđakomo Feltrineli 1967. godine, koji se nadao da će ova fotografija pomoći da se oslobodi francuski novinar i profesor Regis Debra. Debra je uhapšen u Boliviji zbog gerilskih akcija koje je vodio Če Gevara.

Feltrineli je stekao pravo da objavi "Bolivijski dnevnik" Če Gevare nakon njegove smrti. Tražio je Če Gevarin portret od kubanskih vlasti, koje su ga uputile u Kordin studio. Tu je predao pismo u kojem se navodi da je dužan da mu obezbedi dobar portret Če Gevare.

Korda mu je predložio svoju omiljenu fotografiju koja mu je sve te godine visila na zidu, rekavši da je to najbolja slika Če Gevare. Nakon pogubljenja velikog revolucionara, "Bolivijski dnevnik" je izdat upravo sa Kordinom čuvenom fotografijom na koricama.

(Telegraf.rs)