POSLEDNJE REČI ČE GEVARE -"Pucaj, kukavice, ubićeš samo čoveka": Držao je glavu visoko, gledao ih u oči, pljunuo u lice i tražio samo jedno (FOTO)

"Pucaj kukavice, ubićeš samo čoveka!" Če je bio ranjen u nogu i nije mogao da se brani

"Pucaj, kukavice, ubićeš samo čoveka!", bile su poslednje reči koje je svom egzekutoru uputio slavni gerilski vođa Če Gevara neposredno pre nego što je ubio poručnik Mario Teran (27) u bolivijskom selu La Igera 1967. godine.

50 godina od ubistva Če Gevare u bolivijskoj šumi, sećanje još traje: Hiljade ljudi sa Kastrom ispred mauzoleja velikog revolucionara (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem 8. oktobra 1967. kod sela La Igera, bolivijska vojska je iz zasede uhvatila Čea i jednog njegovog saborca.

Če je bio ranjen u nogu i nije mogao da se brani. Kada su shvatili ko je u pitanju, vojnici su hitno pozvali svog nadređenog, kapetana Garija Pradu. On je hitno telefonirao u Valje Grande, da bi pozvao pukovnika Zentena, komandanta osme divizije.

Šifrovana poruka obaveštenja je glasila: "Imamo tatu u rukama."

Uhvaćeno je ukupno tri gerilca: Če, Vili Kuba i Huan Pablo Čanga. U čekanju da dođu nadležni nadređeni, Gevara je prebačen u obližnju seosku školu.

Tu je prvi stigao pukovnik Andreas Selić, a sutradan ujutru, 9. oktobra Feliks Rodrigez, agent CIA kubanskog porekla, tada pod pseudonimom Feliks Ramos Medina. On je svojim pretpostavljenima u Vašingtonu odmah javio o hvatanju Čea, potvrđujući do tada nezvanične novosti.

Oko podneva tog 9. oktobra, iz La Paza je stigla šifrovana poruka: "Izdajte pasoš za tatu." Za sve vreme od hvatanja, Če nije pristao na ispitivanje.

Bolivijski vozač helikoptera Haime Nino de Guzman, koji je prisustvovao događaju, opisivao je kasnije da je Gevara izgledao užasno: bio je ranjen u desni list, odeća mu je bila pocepana, a kosa prljava. Uprkos tome, Guzman se seća da je "Če držao glavu visoko, gledao svakog direktno u oči i samo tražio da mu se da duvan da zapali."

Guzman dalje tvrdi da se "sažalio" i dao mu duvan za lulu, nakon čega mu se Gevara osmehnuo i zahvalio. U noći 8. oktobra, Gevara je, uprkos tome što su mu ruke bile vezane, pritisnuo bolivijskog oficira Espinozu uza zid, nakon što je ovaj pokušao da mu uzme lulu kao suvenir.

IZVRŠENJE SMRTNE KAZNE 

Pred samo izvršenje smrtne kazne iz prkosa je čak pljunuo u lice jednog od visokih oficira koji su se tu zatekli. Za izvršenje pogubljenja izabrana je "zelena beretka", narednik Mario Teran. Ne zna se da li se sam prijavio ili su ga odredili. Feliks Rodrigez mu je dao instrukciju da ne puca u glavu, nego od vrata nadole.

U svojoj knjizi "Če Gevara - život, smrt, legenda", Borislav Lalić navodi da su mu poslednje reči pre streljanja, upućene unervoženom naredniku, bile: "Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka." Džon Li Anderson, međutim, u svojoj knjizi "Če Gevara: revolucionarni život", navodi da su mu poslednje reči bile: "Pucaj, kukavice. Ubićeš samo čoveka."

Upucan je iz karabina, najpre u desnu stranu grudnog koša, zatim u desno rame, u nogu, stomak i u levu stranu grudnog koša. Dok je izgovarao poslednje reči, jedan vojnik mu je prišao i ispalio još jedan metak u vrat, nakon čega je izdahnuo, u 13:10 časova.

KO JE BIO ČE GEVARA?

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac. Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta "26. jul".

Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji.

U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.

Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama,on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.

(Telegraf.rs)