"MOZAK MU JE CURIO IZ UŠIJU": Priča o Karlu Pancramu, najvećem monstrumu među monstrumima (FOTO)

Rodio se u Minesoti krajem XIX veka, u porodici doseljenika iz Istočne Pruske. U popravnom domu bio je silovan od strane osoblja, a silovala ga je i grupa beskućnika kada je pobegao od kuće, što je sve na njega ostavilo trajne posledice: pretvorio se u monstruma, u krvoločnog ubicu i masovnog silovatelja dečaka i mladića

Karl Pancram je potkraj svog života sav ozaren priznao ubistvo 21 čoveka te preko hiljadu silovanja dečaka i muškaraca. Njegov komentar? Jeziv: "Za sve te stvari nije mi ni ponajmanje žao".

Preporučujemo

Psiholozi i kriminolozi za sve što ima veze sa Pancramom krive njegovo detinjstvo i adolescenciju.

Rođen je 1891. godine u Minesoti, u porodici doseljenika iz Istočne Pruske; kada je imao dvanaest godina, otac ih je napustio a nemaština je mladog Karla naterala na prvi zločin: ukrao je od suseda kolač, jabuke i revolver, bio uhvaćen i završio u popravnom domu gde ga je osoblje tuklo i silovalo (paviljon u kojem su se te stvari dešavale, ne samo njemu nego i drugim dečacima, Pancram je spalio).

Nakon što je pušten, pobegao je od kuće i putovao po Americi uskačući u i iskačući iz teretnih vagona. Tokom jednog takvog puta, silovala ga je grupa beskućnika. Izgleda da je tada doneo odluku da prestane da bude lovina te da postane lovac; mada je verovatnije da je sve to ostavilo takav trag na njemu da je nesvesno postao monstrum.

Pancram je nastavio da se kreće vozovima, da spaljuje zgrade i da krade. Nije bio naročito vešt lopov, pošto je 1908. ponovo zbog toga upao u nevolju, završivši ponovo u popravnom zavodu. Nije se popravio, kada je pušten nastavio je sve po starom, pa je hapšen i osuđivan još nekoliko puta, često pod lažnim imenima. Kasnije je pisao da je često silovao ljude koje je pljačkao u njihovim domovima.

1915. godine osuđen je na sedam godina zatvora u Oregonu, i to ponovo zbog krađe. Čuvari su mu od života napravili pakao, možda instinktivno prepoznavši kakvo se zlo u njemu krije, možda zato što nije hteo da sluša. Tukli su ga, mučili, držali ga u samici gde se hranio samo bubašvabama.

Već tokom prve godine u toj ustanovi pomogao je jednom zatvoreniku da pobegne, a ovaj je usput ubio stražara, čime je Pancram postao saučesnik u ubistvu. 1917. i sam je pobegao, ali je uhvaćen i vraćen. Naredne godine je ponovo pokušao isto, ovoga puta sa mnogo više uspeha.

Neznano kako, 1920. godine kupio je brodić po imenu "Akiska" i počeo na njega da dovlači pijane vojnike i mornare iz barova, gde ih je silovao, ubijao i njihove leševe bacao u Atlantski okean.

Potom je otišao u Afriku; u Angoli, tada portugalskoj koloniji, silovao je i ubio lokalnog dečaka, a taj događaj je kasnije polupismeno opisao ovim rečima: "Mozak mu je curio iz ušiju kada sam ga ostavio i nikada neće biti mrtviji". Nekoliko dana nakon ovog događaja, ubio je šest lokalnih vodiča koji je trebalo da ga vode na ekspediciju u džunglu; njihova tela je bacio krokodilima.

Kada se godinu dana kasnije umorio od Afrike, otišao je u Lisabon, ali je tamo shvatio da je tražen zbog zločina na Crnom kontinentu pa je produžio u Ameriku gde je nastavio da siluje i ubija dečake i mladiće. Bio je snažan kao bik, uspevao je da nadvlada čak i odrasle muškarce, ali je ostao loš lopov.

1928. ponovo je uhapšen zbog razbojništva i osuđen na 25 godina zatvora nakon priznanja da je ubio dva dečaka, te poslat u federalni zatvor Levenvort u Kanzasu.

I odatle je pokušao da pobegne, neuspešno, nakon čega je od čuvara dobio batine koje su ga onesvestile. Naredne godine jednog je čuvara ubio gvozdenom šipkom. Tada je osuđen na smrt, na svoje veliko oduševljenje. Kada je 1930. godine obešen, njegove poslednje reči su bile upućene dželatu: "Požuri, kopile jedno! Mogao bih da ubijem tuce ljudi dok se ti za**bavaš!".

A inače, čekajući da ga država pogubi, Pancram se sprijateljio sa jednim čuvarom koji mu je doneo papir i pisaći pribor, pa je ovaj imao priliku da napiše svoju životnu priču; čuvar ju je objavio tek 1970. godine.

(Telegraf.rs)