Kako je maršal Tito upoznao psa Luksa, heroja koji je vrhovnom komandantu spasao život na Sutjesci (FOTO)

Dvorište kuće u Prozoru u kojoj je bio smešten Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, bio je mesto na kome su se Tito i Luks upoznali i zbližili 15. jula 1942. Devetog dana juna meseca naredne godine su se zauvek rastali, na Tjentištu, u jeku Bitke na Sutjesci

Josip Broz i Luks — koga često pogrešno nazivaju Reks — upoznali su se sasvim slučajno (mada slučajnosti ne postoje), dana 15. jula 1942. godine u Prozoru, u Bosni i Hercegovini, koji je dva dana ranije oslobođen iz šapa italijanskog okupatora. Vrhovni štab na čelu sa Titom smestio se u jednu kuću u čijem je dvorištu neprestano lajao vezani nemački ovčar.

Preporučujemo

Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ne bi bio vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da nije odlučio da vidi šta se to dešava i kakva je to životinjica koja im ne da mira.

Izašavši napolje i videvši šta se zbiva, Tito je naredio svom pratiocu Radu Ristanoviću da odveže psa. Međutim Rade nije mogao da izvrši zadatak; pas je i dalje lajao i skakao tako da mu Ristanović nije mogao ni prići.

Opet, vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ne bi bio vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da nije shvatio o čemu se radi.

Prišao je psu i rekao mu nekoliko reči na nemačkom (Broz je tečno govorio ovaj jezik sa bečkim akcentom). Ovo je psa — čiji je kerovođa očigledno bio neki nemački oficir za vezu koji je bio dodeljen Italijanima — umirilo, pa je prestao da galami.

Tito ga je zatim pomilovao i odvezao sa lanca. Pas je krenuo za njim, a vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije mu je potom dao i ime: neka bude Luks. I bi Luks.

I bi to da se Luks nije do svoje smrti odvojio od svog najboljeg druga, druga Tita. Glamoč, Mlinište, Bosanski Petrovac, Bihać, Jajce. Šta god vam padne na pamet. Bitka na Neretvi? Vi niste bili tamo, ali je Luks bio, uvek uz Tita i nikad bez Tita. Kroz grom i pakao prošao je dobri Luks sa svojim komandantom.

A onda je nad Tjentištem u dolini Sutjeske osvanuo 9. jun 1943. godine. Na brdu Milinklade nalazio se Vrhovni štab zajedno sa Titom, u velikom obruču tokom te Pete neprijateljske ofanzive koja će postati poznata kao Bitka na Sutjesci (zbog čega će Tjentište, kotlinsko proširenje, biti nazvano Dolina heroja, što je i danas naziv memorijalnog kompleksa na tom mestu).

Došlo je do nemačkog bombardovanja i jedna bomba je pala u blizini kolone u kojoj su bili članovi Vrhovnog štaba. Svi prisutni su se bacili na zemlju, a Tito uz jedno oboreno deblo bukve. Istovremeno, na Tita se bacio Luks i skoro ga čitavog prekrio. Instinktivno, žrtvujući sebe, svesno ili nesvesno.

Luks je tom prilikom izgubio život, izrešetan gelerima, spasavajući život vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije koji je samo ranjen u levu ruku.

Da nije bilo tog plemenitog nemačkog ovčara, Tito bi bio na mestu mrtav, kao što su bili na mestu mrtvi njegov pratilac i potom narodni heroj Đuro Vujović Španac te kapetan Bil Stjuart, šef britanskog odeljenja za vezu pri NOV i POJ.

Fotografija na početku teksta nastala je u Mliništu kod Mrkonjić Grada septembra 1942. godine, možda dva meseca nakon što su se Tito i Luks upoznali i zbližili.

Nakon Luksove herojske pogibije za našu slobodu (a Luksova je pogibija doslovno dovela do naše slobode, jer da nije spasio Tita rat bi možda tekao potpuno drugačije) Broz je dobio novog psa, Tigra, takođe nemačkog ovčara. Postoje fotografije i sa njim, zbog čega mnogi danas ova dva psa mešaju.

Tigar takođe zaslužuje našu ljubav i priznanje, ali samo je fotografija na početku ona na kojoj je prikazan pas koji je vrhovnom komandantu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije spasao život tako što je položio svoj, neznajući da ga ujedno daje i za slobodu svih jugoslovenskih naroda.

(O. Š.)