PREPOZNAJETE LI OVOG ZLIKOVCA: Čovek iza lažnih brkova i naočara, skriven iza imena Pablo Aranhos, nije niko drugi do... (FOTO)

Da li možete i da pretpostavite?

Nakon sloma Nezavisne Države Hrvatske, ustaški poglavnik i nacistička pudlica Ante Pavelić, ratni zločinac kakvih je malo u istoriji, prešao je austrijsko-italijansku granicu koristeći lažni peruanski pasoš, prerušen u katoličkog sveštenika i koristeći ime don Pedro Goner.

Preporučujemo

Na proleće 1946. godine stigao je u Rim gde se našao pod zaštitom Vatikana koji ga je čuvao na čitavom nizu lokaciju, sa ili bez znanja pape Pija XII.

Ipak, teško da papa nije znao ko mu je u susedstvu budući da je Pavelić u Vatikanu oformio Hrvatski državni odbor i počeo da okuplja niz istaknutih bivših saradnika, doduše, ne baš one sa samog vrha budući da su ih većinu pohvatali Saveznici ili sami partizani (recimo Kvaternika i Budaka).

Takođe, pošto je jugoslovenska štampa tokom leta i jeseni 1948. godine pisala da se Pavelić skriva u papskoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfu, a američke obaveštajne agencije imale dojavu da je zapravo u jednom manastiru blizu te rezidencije, opet je teško da papa ništa o tome nije znao.

Ali, samo ako je Pavelić zaista bio na tim lokacijama. Druga verzija događaja vezana za njegovo bekstvo iz Evrope kaže da se o jeseni 1948. godine već neko vreme skrivao u jezuitskoj kući kod Napulja gde je sreo Krunoslava Draganovića, katoličkog sveštenika, koji mu je završio mađarski pasoš na ime Pala Aranjoša.

Navodno, Draganović je zapravo planirao da ga dostavi italijanskoj policiji ali je Pavelić izbegao zamku i pobegao. Mnogo decenija kasnije, Pavelićeva će ćerka Višnja optužiti Draganovića i njemu bliski katolički kler za pokušaj atentata na njenog oca u Argentini (ona će se te priče držati do kraja života).

Elem, Pavelić je u Buenos Ajres stigao 6. novembra 1948. godine na italijanskom trgovačkom brodu "Sestrijere", pod imenom Pablo Aranhos. Isprva je živeo sa ustaškim piscem Vinkom Nikolićem, a tek su mu se kasnije pridružili supruga Mara, sin Velimir i ćerke Višnja i Mirjana.

Što se tiče života njegovog i njegove porodice u Argentini tokom tog ranog perioda, informacije o tome su oprečne. Višnja Pavelić je kasnije tvrdila da je njen otac isprva držao kokošinjac, koji je potom, kad je stao na noge, poklonio franjevcima. Dakle, Ante Pavelić je neko vreme bio poglavnik kokošinjca. Drugi izvor pominje da je radio kao zidar.

Izvesno je da je u jednom trenutku postao savetnik za bezbednost Huana Perona, a verovatno je tačna i informacija da je zahvaljujući dobrim odnosima ustaškog diplomate i bivšeg ambasadora NDH u Mađarskoj Branka Benzona sa porodicom Peron, uspeo da otvori građevinsko preduzeće.

Ustaška imigracija je potom počela da se cepa, a mnogi nisu više verovali u tog slomljenog čoveka koji je, lišen podrške nekog velikog diktatora kakav je bio Hitler, jednostavno bio ogoljen i sveden na ono što jeste: ništa. Posebno je podrška njemu počela da se osipa nakon susreta sa Milanom Stojadinovićem, kada su ta dva nebitna čoveka podelila Jugoslaviju na srpsku i hrvatsku zonu.

10. aprila 1957. godine, na 16. godišnjicu proglašenja Nezavisne Države Hrvatske, bivši crnogorski četnik Blagoje Jovović je pokušao da ga likvidira, ali nije uspeo. Međutim, rane koje mu je naneo dve će ga i po godine kasnije zbilja ubiti.

Do tada je već bio u Madridu, u koji je stigao preko Čilea, budući da je morao da pobegne iz Argentine nakon pada Peronovih i pristanka novih vlasti u Buenos Ajresu da ga isporuče Jugoslaviji.

(Telegraf.rs)