NAŠA LEPA KOZARČANKA: Ova fotka je obišla čitav svet i svi su padali na kolena pred njom. Evo i zašto (FOTO)
Žorž Skrigin, čuveni fotograf, putujući sa Kazalištem narodnog oslobođenja Jugoslavije, nabasao je na kolonu 11. krajiške brigade tokom zime '43/44. godine. Komandant ga je zamolio da slika neku partizanku, a Skrigin je izabrao Milju Toroman. Ostalo je istorija
Krajem 1943. i početkom 1944. godine, 11. krajiška udarna brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vršila je napade na nemačke i ustaške položaje na Kozari ne bi li oslobodila neprijateljskog pritiska svoje saborce na Baniji te u Istočnoj Bosni i Raškoj.
Na ovom su potonjem prostoru nemačka 2. oklopna armija (u sklopu koje je, između ostalih formacija, bila i zloglasna 369. legionarska divizija, takozvana Vražja, sastavljena samo od Hrvata regrutovanih za Vermaht) i 7. SS-divizija "Princ Eugen", potmognute četnicima majora Vojislava Lukačevića i bugarske 24. pešadijske divizije, sprovodili u delo Operaciju Kugelblic (u našoj istoriografiji poznatu kao Šesta neprijateljska ofanziva) koja je za cilj imala da uništi jedinice 2. i 3. korpusa NOVJ (u čemu nisu uspeli).
U toj i takvoj situaciji na ratištu Istočne Bosne i Raške, putujuće Kazalište narodnog oslobođenja Jugoslavije (koje je od maja 1942. do novembra 1944. prevalilo 18.000 kilometara po oslobođenoj teritoriji i odigralo oko 900 predstava, a koje je formirano od strane antifašista iz zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta) nabasalo je u Knešpolju, u Potkozarju, na kolonu partizana iz pomenute 11. krajiške brigade.
Prisutan u koloni bio je i komandant brigade koji je zamolio Georgija Žorža Skrigina — iseljenika iz Rusije i istaknutog člana ovog pozorišta te međunarodno priznatog umetničkog fotografa koji je prethodne decenije osvajao niz prestižnih svetskih nagrada — da fotografiše neku partizanku.
Komandant je doveo pet bolničarki iz kolone, među kojima se nalazila i sedamnaestogodišnja Milja Toroman — Srpkinja iz sela Brekinja kod Dubice — koju je Skrigin izabrao za fotografiju. Zatim joj je obukao džemper, stavio pušku na rame, nakrivio titovku sa petokrakom, razbašurio kosu i rekao da se nasmeje.
Fotografija koja je tako nastala obišla je svet, i postala jedna od ikona borbe jugoslovenskih naroda za slobodu. Nije bilo udžbenika i knjige u kojima se "Kozarčanka", kako je slika nazvana, nije nalazila, a čak ju je i Dino Merlin stavio na omot svog albuma "Teško meni sa tobom (a još teže bez tebe)" iz 1986. godine.
"Kozarčanka" je veličala lepotu, optimizam i entuzijazam revolucionarnog partizanskog pokreta, i komunizma kao ideologije. Miljin identitet je morao ostati tajna kako bi bio sačuvan univerzalni karakter i kvalitet ovog umetničkog dela snažne poruke. Šira javnost je tek nakon sloma komunizma saznala ko je zapravo "Kozarčanka".
Milja Toroman se odmah posle rata udala za prvoborca Peru Marina i postala Milja Marin, a par je živeo u okolini Prijedora i imao petoro dece. Milja je umrla 11. novembra 2007. godine, a u intervjuu koji je dala te godine objasnila je da joj tada nije bilo do smeha i da se smejala na silu. Takođe je kazala i da nikada nije nosila pušku na ramenu ni pre ni posle toga.
Što se Žorža Skrigina tiče, tokom rata je načinio oko 500 fotografija od kojih su mnoge bile istorijske; nakon rata se preselio u Beograd i radio kao generalni direktor Saveza filmskih radnika Srbije (i sam je bio autor 22 filma, od čega osam igranih). Preminuo 30. oktobra 1997. i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
(O. Š.)