PITAMO SE ŠTA IM JE SMEŠNO: Zašto su srpski vojnici nasmejani u austrijskom zarobljeništvu? (FOTO)

O putu ostataka Srpske vojske preko Albanije i Krfa do Solunskog fronta mnogo se zna, a ta je Golgota još uvek u našem sećanju. O našim momcima koji su sa druge strane dopali austrougarskog zarobljeništva, pak, ne zna se praktično ništa

Koncem 1915, nakon godinu i po dana herojskog odolevanja pred naletima i nasrtajima sve silesije Dunavske monarhije, Kraljevina Srbija se slomila. Presudno je bilo to što se na našem frontu u rat uključilo Nemačko carstvo, daleko moćnije, organizovanije, i snažnije od Austrougarske.

Silina tog poslednjeg udara, jedinog uspešnog, na našu zemlju, i brzina kojom se sve desilo, onemogućilo je naše saveznike, pre svega Engleze i Francuze ali u izvesnoj meri i Ruse, da iz Soluna, gde su se iskrcali, stignu do Srbije i pomognu nam da se odbranimo.

Preporučujemo

Te savezničke trupe su potom formirale Solunski front, na koji smo mi došli sredinom 1916. godine, nakon oporavka na Krfu.

Zapravo je put Srpske vojske preko Albanije do Skadra i dalje, vrlo dobro poznat; Francuzi i Englezi su se snebivali, misleći da smo gotovi i da ne svrhe, ali je ruski ultimatum spasio našu armiju, mada je vrlo verovatno da bi Francuzi i Englezi svejedno uskočili i bez intervencije iz Sankt Peterburga. Nije to sad ni važno, niti imamo nameru da bilo koga branimo ili uzdižemo; to nije tema.

Tema je fotografija koja prikazuje srpske soldate koji nisu prešli preko Albanije, koji se nisu oporavljali na Krfu, koji nisu završili na Solunskom frontu, koji nisu probijali taj front i oslobađali otačastvo. Tema je fotografija naših momaka koji su dopali austrougarskog zarobljeništva, ljudi o kojima se malo priča i još manje zna.

Zapravo je dosta neobično to što mi ništa ne znamo o zbivanjima u okupiranoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata, za razliku od događaja u okupiranoj Srbiji tokom Drugog. Isto važi i za zarobljenike: o onima iz Drugog svetskog rata još nešto i znamo, gde su bili, u kojim nemačkim logorima, kako su živeli, šta su radili, kako su bežali, ali o ovima iz Prvog baš ništa.

Na ovoj slici, nekolicina ih smeje. Dvojica leže, jedan od njih čak i krajnje šeretski. Taj se i smeje. Smeju se još neki. Fotografija je verovatno izrežirana zbog neprijateljske propagande koja je imala za cilj da pokaže humanost Centralnih sila, mada osmesi naših vojnika stvarno deluju iskreno.

Možda i jesu. Naravno, lako je upasti u moralisanje zbog toga (neko bi, recimo, mogao da se zapita, kako mogu da se smeju kad im je država propala a vojska skoro uništena). Lako, i glupo. Ne sme se zaboraviti da su i oni ljudi od krvi i mesa, kao i svi drugi, i da je u prirodi čoveka da se opusti i da pokuša da zaboravi na jade. Makad na trenutak. Čak i u zarobljeništvu.

(Telegraf.rs)