ZNATE LI KO JE MILO RADULOVIČ?! Ovaj Srbin je promenio tok AMERIČKE ISTORIJE! (FOTO)

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina u Sjedinjenim Državama odigravao se lov na veštice u kojem su veštice bili komunisti. Svi ljudi iole slobodnijih shvatanja mogli su da se nađu na udaru pa se tako na udaru našao i sin jednog doseljenika iz Srbije, rođen u Detroitu, u Mičigenu. Ali, na pogrešnog su se tom prilikom okomili

Srbi su igrali važnu ulogu u američkom društvu kroz celu istoriju te velike zemlje. Naravno, ta uloga nikada nije bila u rangu one koju su igrali engleski, nemački ili jevrejski doseljenici, ili potomci afričkih robova, ali je bila značajna.

Preporučujemo

Dobro su vam poznata najvažnija imena iz domena nauke, zbog čega ih ovoga puta nećemo pominjati (jer se pominju neprestano, i kad treba i kad ne treba, i sa tim stvarno treba da se stane). Pomenućemo, međutim, jedno ime koje vam je nepoznato. Ono glasi: Milo Radulović. Tačnije, po amerikanski: Milo Radulovič.

Njegova priča, priča zbog koje je značajan za istoriju Sjedinjenih Američkih Država, počinje nizom događaja koji nemaju veze sa njim samim. Naime, 1947. godine kreće nacionalni lov na veštice (čitaj: komuniste) nakon Trumanovog izvršnog naređenja od 21. marta u kojem je tražio da se ispita odanost svih zaposlenih u federalnim službama zbog sumnje u sovjetsku infiltraciju.

1950. godine senator iz Viskonsina Džozef Makarti dolazi u prvi plan u kojem će ostati sve do kraja tzv. Druge crvene panike, perioda koji je potrajao do 1956. godine (Makarti je naredne godine umro od akutnog hepatitisa u 48. godini života).

Zbog njegovog ponašanja u tim danima, nastao je čak i poseban izraz, makartizam, što je do danas ostao naziv za praksu iznošenja optužbi za nelojalnost, subverzivnost i izdaju otadžbine bez uzimanja u obzir da li za tako nešto postoje dokazi.

Holivudski glumci, scenaristi, reditelji, producenti, televizijski i radijski autori i voditelji, pisci, slikari, federalni službenici, profesionalni vojnici, i tako dalje: svi su oni bili na meti gorljivih antikomunista koji su "crvene" videli svuda, i gde ih ima i gde ih nema. Ogroman broj ljudi je morao da ide na senatska saslušanja, stotine su završile u zatvorima, preko 10.000 je izgubilo posao.

Makartizam je toliko podelio američku naciju i toliko postao opasan za tamošnju demokratiju, da je činjenica da je ona iz toga izašla bez potonuća u totalitarizam (implicitno je na to upozoravao čak i Truman) na neki je način živi svedok ne samo žilavosti američke demokratije već i američke nacije.

Ali, kakve to veze ima sa Milom Radulovičem? Polako. Milo je rođen 28. oktobra 1926. godine u Detroitu. Njegovi roditelji bili su prva generacija doseljenika iz Srbije, a on sam je bio meteorolog i rezervni poručnik Američkog ratnog vazduhoplostva u gradiću Deksteru, u njegovom rodnom Mičigenu.

Nije postojao, zapravo, nikakav poseban razlog zbog kojeg bi on promenio tok američke istorije. A ipak, upravo se to desilo.

1953. godine Radulovič je otpušten iz armije zbog toga što su njegovi otac i sestra osumnjičeni da su komunisti a on nastavio da ima odnose sa njima. Pod tom su se sumnjom našli zato što je otac bio preplaćen na niz srpskih časopisa (jer je želeo da ostane u toku sa dešavanjima u otadžbini) među kojima je bio i list povezan sa Američkim slovenskim kongresom (kojeg je američka vlada smatrala komunističkim), dok je njegova sestra jednostavno bila liberalnih shvatanja (što se u očima konzervativca lako pretvori u komunistu).

Radulovič, međutim, nije hteo da se preda bez borbe pa je zatražio zvanični pretres i saslušanje. Branio ga je penzionisani advokat Čarls Lokvud (pro bono), a nakon što je o celom slučaju pisao i dnevnik "Detroit Njuz" timu se (takođe pro bono) pridružio i advokat Kenet Sanborn, Milov negdašnji školski drug.

Advokat Ratnog vazduhoplovstva je tokom pretresa mahao zapečaćenom fasciklom za koju je tvrdio da sadrži dokaze, ali ono što se u njoj nalazilo nikada nije pokazano ni članovima komisije ni advokatima odbrane ni javnosti. Do dana današnjeg njen sadržaj je ostao tajna, verovatno zato što u njoj nije bilo ničega.

Odluka je bez obzira na to potvrđena i Milo Radulovič je izbačen iz vazduhoplovstva. To je privuklo pažnju Edvarda Maroua, autora popularne emisije "Si it nau" (eng. Gledaj sada) koja se emitovala na CBS-u i jednog od najžešćih protivnika makartističkog lova na veštice.

Mesecima su Marou i njegov tim raspravljali kako da dignu glas protiv, dok se nije pojavio "slučaj Radulovič": tada su tačno znali šta da rade. Snimljen je nepristrasni intervju sa Milom i njegovim ocem, Marou je na kraju rekao da u svojih 32 godine prakse nikada nije posvedočio većoj farsi i lakrdiji nad pravdom, i nakon emitovanja 20. oktobra 1953. godine sve se u Americi preko noći promenilo.

Prizor poručnika i njegovog oca-doseljenika potresao je američku naciju do srži i svi su počeli da preispituju makartističku taktiku borbe protiv stvarne ili umišljene "pete kolone". Radulovič je mesec dana kasnije vraćen u rezervni sastav, a od tog trenutka počinje propast Makartija i čitave te prakse bez presedana u američkoj istoriji.

Međutim, uprkos tome, imao je problem da nađe novi posao. Otišao je, naposletku, u Kaliforniju gde je počeo da radi za privatnu meteorološku kompaniju, a kasnije i za Nacionalnu meteorološku službu, a bio je i glavni meteorolog na aerodromu "Kapital siti" u Lansingu, glavnom gradu Mičigena. Tamo se penzionisao 1994. godine.

O njemu je autor Majkl Renvil napisao knjigu "Udariti kralja: Prekretnica u Makartijevom lovu na veštice" a 2005. godine snimljen je i igrani film "Laku noć i srećno". Reditelj? Ni manje ni više nego Džordž Kluni. Ostvarenje je bilo nominovano za šest Oskara.

Milo Radulovič je preminuo nakon dva moždana udara 19. novembra 2007. godine u Kaliforniji. Državna advokatska komora Mičigena njegov slučaj tretira kao jednu od "pravnih prekretnica Mičigena". Posthumno je od Univerziteta u Mičigenu dobio diplomu iz fizike.

(O. Š.)