SELJACI RUSKE IMPERIJE U KOLORU: Neobično je videti ljude iz tog doba na slikama u boji (FOTO)

Sergej Mihajlovič Prokudin-Gorski izdanak je drevne vlastelinske kuće koji je svetsku slavu početkom XX veka stekao izrađujući kolor-fotografije, i to u prostranoj i šarolikoj Ruskoj imperiji, dajući tako pre svega nama, ljudima XXI veka, šansu da njihov svet pogledamo drugačijim očima. Šansa je to koja se retko pruža

Rana tehnologija izrade kolor-fotografija je postojala već sredinom XIX stoleća, ali je bila skupa a isprva i nedovoljno razvijena te nekvalitetna zbog tada dostupnih materijala.

To se promenilo do početka prošlog veka, a tajna je bila u spajanju tri različite crno-bele fotografije koje su uslikane kroz crveni, zeleni i plavi filter i njihovom istovremenom projektovanju na platno, ili, alternativno, izradom fotografskih ili mehaničkih printova korišćenjem komplementarnih boja (cijana, magente i žute) metodom subtraktivne sinteze.

Sergej Mihajlovič Prokudin-Gorski — rođen 30. avgusta 1863. godine na predačkom imanju u Funikovoj Gori u današnjoj Vladimirskoj oblasti, u drevnoj vlastelinskoj porodici sa dugom vojničkom tradicijom — bio je ruski hemičar i fotograf koji je svetsku slavu stekao upravo izrađujući ovakve fotografije, i to u prostranoj i šarolikoj Ruskoj imperiji, dajući tako pre svega nama, ljudima XXI veka, šansu da njihov svet pogledamo drugačijim očima, u koloru. Šansa je to koja se retko pruža.

Gorski je postao čuven već u prvoj deceniji XX stoleća zbog svojih radova, konačno, 1906. je postao i predsednik najstarijeg ruskog fotografskog društva.

Jedan od najčuvenijih radova mu je portret Lava Tolstoja iz 1908. godine, nastao u Jasnoj Poljani. Slava koju je stekao zbog njega otvorila mu je vrata imperijalnog doma, pa je tako 1908. svoje fotografije prikazao velikom knezu Mihailu Aleksandroviču i imperatorki-udovici Mariji Fjodorovnoj, a naredne godine i samom imperatoru Nikolaju II i njegovoj užoj porodici.

Car svih Rusa bio je toliko oduševljen da je Gorskom dao dozvolu i novac da obiđe vascelu imperiju i da je fotografski dokumentuje, što se kaže, "od glave do pete", koliko je moguće. U narednih devet godina, sve do 1918, on je izradio 10.000 fotografija Rusije.

Rodinu je napustio nakon Oktobarske revolucije, uprkos tome što je novi boljševički režim bio odlučan u nameri da nastavi da ga finansira. Možda zbog divljačke likvidacije svog imperatorskog dobrotvora i njegove porodice, u podrumu kuće Ipatijevih u Jekaterinburgu, nije želeo ništa da ima sa komunistima.

Živeo je u Parizu, gde se drugi put oženio i to svojoj asistentkinjom, i nastavio da je fotografiše po Evropi, a umro je 27. septembra 1944. godine, mesec dana nakon oslobođenja od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

(O. Š.)