Fotografija sramote i poniženja: Japanski car, potomak boginje Sunca, ponizno stoji u senci američkog generala (FOTO)

Hirohito i Makartur su stajali jedan pored drugog, na pristojnom odstojanju. Car je zauzeo pokornu pozu, a general skoro bahatu, sa rukama ležerno naslonjenim na kukove, imperatorski oslonjen na jednu nogu. Car je bio mali i slab, general je bio visok i čvrst. Tvrdi se da je ova fotografija iz korena promenila način na koji su Japanci gledali svog cara

Američka okupacija Japanskog carstva zvanično je počela 28. avgusta 1945. godine, četrnaest dana nakon što su japanski zvaničnici pristali na bezuslovnu kapitulaciju a pet dana pre nego što su je potpisali.

Preporučujemo

Decenijama su nas učili da je do toga došlo zbog atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, ali nova istorijska škola pokazuje da je uzrok bio drugačiji: Japanci su se bojali sovjetske invazije na glavna ostrva i rušenja njihove 2.600 godina stare monarhije. Telegraf je o tome već podrobno pisao.

Šta god bio razlog, sama činjenica da su izgubili u ratu i da su okupirani bila je veliko poniženje za ponosni narod Zemlje izlazećeg Sunca koji se dičio činjenicom da nikada nije bio pokoren, da je čak i mongolska invazija u XIII veku propala.

Vlast u Japanu preuzeo je tada američki general Daglas Makartur, koji će narednih šest godina praktično biti diktator, sve do 1951. kada ga je predsednik Truman uklonio sa pozicije zbog krize koja je nastala izbijanjem Korejskog rata (okupacija Japana je zvanično prestala naredne godine, premda su trupe SAD ostale na tim ostrvima).

Makartur se sastajao sa carem Hirohitom svakih šest meseci, a njihov prvi susret septembra 1945. godine zabeležen je fotoaparatom. Ta slika, objavljenja u svim dnevnim listovima da svaki Japanac može da je vidi, ubola je u srce svakoga od njih.

Hirohito je toga jutra stigao u američku ambasadu, praktično na noge i poklonjenje Makarturu, formalno obučen u svečano crno odelo po ondašnjoj modi. General Makartur nosio je pomalo izgužvanu uniformu kaki boje. Po svom običaju, nije nosio čak ni kravatu. Njegov neobavezni i uvredljivi izgled kojim je iskazao nepoštovanje cara bio je dovoljno ponižavajući.

Struktura slike je bila još gora za japanska osećanja. Dva čoveka su stajala jedan pored drugog, na pristojnom odstojanju. Car je zauzeo pokornu pozu, a general skoro bahatu, sa rukama ležerno naslonjenim na kukove, imperatorski oslonjen na jednu nogu.

Car je bio mali i slab, general je bio visok i čvrst. Car je bio u senci generala. Car je bio kao miš pored mačke, kao mačka pored psa, kao prizemljuša pored solitera. Na carevom licu moglo se pročitati poniženje, na generalom dostojanstvo u pobedi.

Tvrdi se da je ova fotografija iz korena promenila način na koji su Japanci gledali svog cara (čiji su glas zapravo prvi put čuli dok im se preko radija obraćao najavljući predaju) i u temelju uzdrmala način na koji su doživljavali sopstvenu drevnu monarhiju. A time promenila i Japan kao zemlju u celini. 

(O. Š.)