Nemci su 1945. bili ŠOKIRANI kad im je rečeno da su oni izazvali rat. Mislili su da su Poljaci njih napali! (FOTO)

Povod za nemačku invaziju na Poljsku bilo je predimenzionirano etničko čišćenje Nemaca iz istočne Poljske kao i serija isceniranih nemačkih napada na sopstvene pogranične stanice koji su predstavljeni svetskoj javnosti kao poljski prepadi. Svet se nije upecao, ali nemački narod jeste

Postoji sporenje oko tačnog datuma kada je počeo Drugi svetski rat. U nekim zemljama se uči da je ovaj konflikt počeo 1. septembra 1939. godine kada je Treći rajh pokrenuo invaziju na Poljsku, u drugim pak da se to desilo 3. septembra kada su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska Republika objavile rat Nemačkoj. Logika i jednih i drugih je prilično dobra.

Pojedini istoričari idu i korak dalje, ili bolje reći unazad, pa tako za početak Drugog svetskog rata uzimaju 3. oktobar 1935. godine, kada je Kraljevina Italija izvršila invaziju na Etiopiju.

Preporučujemo

Ima ih koji smatraju da je početak ovog sukoba ili 7. jul 1937. godine kada je počeo Drugi kinesko-japanski rat, a neki idu toliko daleko da za datum početka uzimaju 19. septembar 1931. kada je Japan izvršio invaziju na kinesku regiju Mandžuriju i formirao marionetsku državu Mančukuo.

To je već ekscentrizam, i potpuno nebitan za celu ovu priču. Za priču je bitna nemačka invazija na Poljsku, jer je ona zapravo nesporno otvorila vrata pakla u samoj Evropi.

Danas svi znamo da je počelo tako što je Treći rajh pokrenuo osvajački pohod, "prodor na istok", da bi Hitler mogao da ostvari jedan kratkoročni i jedan dugoročni cilj.

Prvi je bio fizičko spajanje enklave Istočne Pruske sa maticom putem aneksije Danciškog koridora, kao i pripajanje oblasti većinski naseljenih Nemcima u istočnoj Poljskoj, a drugi je bio osvajanje "životnog prostora" za Nemce na zemljištu Istočne Evrope: odnosno, na zemljištu Poljske i SSSR-a (konkretno Ukrajine, Belorusije i evropskih delova same Rusije). Za to je Hitleru pre svega bila neophodna zajednička granica sa SSSR-om, a na putu mu je stajala ta nesrećna Poljska koja je i sama bila deo "lebensrauma".

To danas svi znamo. Ali, da je Hitler pobedio danas bi se u školama učilo nešto sasvim drugo: učilo bi se da je Poljska bila ta koja je prva napala Nemačku, da su Poljaci napadima na nemačke pogranične stanice izazvali nemačku reakciju.

Upravo je to ono što su Hitler i njegova bulumenta pokušali da prodaju svetskoj javnosti, ali nisu uspeli. Međutim, kao što rekosmo, da su pobedili, danas bi to bila istina kao što je bila istina u Nemačkom rajhu sve do 1945. godine (mada je do tada, nakon šest teških godina rata i uništenja, malo ko i razmišljao o tome kako je sve počelo).

Operacija Himler je bila nacistička operacija pod lažnom zastavom, osmišljena od strane rajhsfirera SS-a Hajnriha Himlera, nadgledana od strane tadašnjeg direktora Gestapoa Rajnharda Hajnriha i rukovođena od strane višeg oficira Gestapoa a kasnije i šefa te organizacije, Hajnriha Milera (poznat pod nadimkom "Gestapo Miler", poslednji put je viđen u firerom bunkeru 1. maja 1945. godine nakon čega mu se gubi svaki trag; najvisokorangiraniji je pripadnik nacističkog režima od onih koji nikada nisu ni uhvaćeni niti potvrđeni da su mrtvi).

Cilj je bio da se stvori u domaćoj i svetskoj javnosti utisak da je u toku poljska agresija na Nemačku, što bi onda poslužilo kao opravdanje za invaziju. I zaista, sami Nemci su glumeći Poljake izvršili nekoliko napada na pogranična mesta nemačke države.

Najčuveniji je takozvani Prepad na Glajvic kada su u noći 31. avgusta 1939. godine agenti SS-a obučeni u poljske uniforme a pod vođstvom Alfreda Naujoksa, izvršili napad na radio-stanicu u gradu Glajvicu (polj. Glivice) i tri-četiri minuta na poljskom jeziku psovali i vređali Nemačku i Nemce. Za sobom su ostavili nekoliko leševa obučenih u poljske uniforme.

Nekoliko sati kasnije počeo je pohod na Poljsku. Adolf Hitler je tokom govora u Rajhstagu tog 1. septembra naveo desetine povreda granice od strane Poljaka, ukazao da je dva dana ranije Poljska proglasila opštu mobilizaciju i rekao da će ubuduće "na bombe odgovarati bombama".

Desetak dana ranije on je svojim generalima već bio najavio da će postojati povod za početak rata i da "nije bitno da li je verodostojan ili nije" zato što "pobednika posle ne pitaju da li je govorio istinu", pošto "kada se započinje i vodi rat, nije bitno pravo nego pobeda".

Dopisnici zapadnih medija pozvani su sutradan, nakon početka invazije, na lice mesta u Glajvicu ali ni njima niti bilo kojoj neutralnoj strani nije bilo dopušteno da izvrši nezavisnu istragu okolnosti ovog incidenta.

Međunarodna javnost je stoga bila skeptična, a ono što je trebalo da bude opravdani lokalni rat pretvorio se u svetski, na užas Hitlera i njegove klike, uverene da je prag tolerancije kod Britanaca i Francuza daleko i da će oni reagovati isto kao i u slučaju naoružavanja Vermahta, stvaranja Luftvafea, remilitarizacije Rajnske oblasti, aneksije Austrije i Sudeta te okupacije Čehoslovačke.

Inače, paralelno sa Operacijom Himler mesecima se unazad odvijala orkestrirana propagandna operacija usmerena i za domaće a posebno za svetske potrebe, u kojoj se govorilo o progonu nemačke manjine na teritoriji Poljske.

Posle rata to se potpuno ignorisalo, kao da Nemci nisu ljudi i živa bića te kao da će priznanje da se to dešavalo na neki način opravdati Hitlerov napad, ali je progona, etničkog čišćenja i zločina nad Nemcima od strane Poljaka tokom međuratnog perioda nesumnjivo bilo. Nacističko preterivanje ne znači da u svemu nema nešto istine.

Bilo kako bilo, Nemci su 1945. godine, oni koji su se i dalje sećali kako je sve počelo septembra 1939, bili zabezeknuti kada im je objašnjeno da nije Poljska napala Nemačku već je njihova Nemačka napala Poljsku. Mnogi su verovatno bili ubeđeni da ih se laže i obmanjuje, da je Nemačkoj nametnut rat koji ona nije htela, sve dok Alfred Naujoks nije tokom suđenja u Nirnbergu detaljno objasnio sve okolnosti Prepada na Glajvic.

Mada, ko zna, možda neki preživeli tvrdokorni nacisti i dalje sumnjaju, i to prezirno zovu "zvaničnom istorijom".

(O. Š.)