SEKTAŠ KOJI JE ODVEO U SMRT 918 LJUDI: Ovo je Džim Džouns, najopasniji tip ludaka
Pojava mu je bila impresivna: crne naočare, krojena odela, zalizana crna kosa, neverovatne govorničke sposobnosti, "čudesna izlečenja". Sve je to dovlačilo nove ljude u stado. Zaneseni njegovom harizmom i obećanjem boljeg života, mnogi su mu davali sve što su imali verujući da je to za opšte dobro, mada je sve završavalo u njegovom džepu
Džim Džons - koji se rodio 13. maja 1931. godine u Kritu u američkoj saveznoj državi Indijani - bio je zloglasni vođa kulta pod nazivom Narodni hram koji je sebe proglasio za mesiju a svojim sledbenicima obećao utopiju ako ga budu pratili u smrt.
18. novembra 1978. godine, u događaju koji će postati poznat kao Džonstaunski masakr, zajedno sa njim će samoubistvo izvršiti 918 muškaraca, žena i dece, i to ispijanjem punča "začinjenog" cijanidom.
Bio je sin vojnog invalida iz Prvog svetskog rata koji nije bio preterano zainteresovan njega, i majke koja je neprestano radila da bi prehranila porodicu: drugim rečima, uglavnom je bio prepušten sam sebi.
Komšija je bio prvi koji ga je odveo u crkvu, a kada je imao 10 godina krenuo u sopstvenu potragu za Bogom. Išao je u različite bogomolje i propovedao deci koja ga nisu volela jer je bio preterano religiozan, a ni on njih nije voleo jer nije odobrao njihovu opterećenost sportom kao ni "grešne" aktivnosti kao što su ples i konzumacija alkohola.
Roditelji su mu se naposletku razveli, pa se on sa majkom preselio u Ričmond, takođe u Indijani. Tamo je počeo da radi u bolnici krajem četrdesetih, tokom studija, i tamo je upoznao medicinsku sestru Marselinu Boldvin koju je oženio 12. juna 1949. godine. Par je usvojio do kraja života ukupno sedmoro dece.
1952. godine je postao pastor u metodističkoj crkvi u Somersetu, u delu Indijanapolisa koji je bio dominantno belački. Počeo je da gradi reputaciju evangeliste i vidara, ali je takođe insistirao i na rasnoj integraciji u svojoj parohiji, što nije naišlo na odobravanje nadređenih. Zato je izdvojio svoju parohiju i osnovao Crkvu krila oslobođenja, koja će kasnije biti preimenovana u Narodni hram.
Cela Amerika slavi danas veliki praznik, a on predstavlja jedan od NAJVEĆIH POKOLJA U ISTORIJI
Sredinom šezdesetih odlučio je da se preseli u severnu Kaliforniju i da sa sobom povede svoju versku grupu; više od stotinu ljudi ga je pratilo tokom ove migracije. Živeli su u malim, zabačenim gradićima Jukiji i Redvud Veliju. Početkom naredne decenije imao je ispostavu i u San Francisku.
Njegova pojava je bila impresivna. Crne naočare, krojena odela, zalizana crna kosa, neverovatne govorničke sposobnosti, "čudesna izlečenja", sve je to dovlačilo nove ljude u stado. Zaneseni njegovom harizmom i obećanjem boljeg života, mnogi su mu davali sve što su imali verujući da je to za opšte dobro, mada je sve završavalo u njegovom džepu.
Pronađen izgubljeni grad star 7.000 godina u čijim grobnicama se krije BLAGO
U njegovom krevetu su završavale žene iako je propovedao protiv seksualnih i romantičnih veza. Imao je mnogo ljubavnica, sa nekima i decu. Čak se postavljao i kao "otac svih" i time razbijao normalne porodične odnose, verovatno spavajući sa tuđim ženama uz odobravanje muževa, sve iz "verskih razloga".
1974. godine sve paranoičniji i poremećeniji Džouns je kupio zemlju u Gvajani na severu Južne Amerike i tamo podigao nešto što se najbolje može opisati kao logor, u koji se preselio sa oko hiljadu sledbenika. Svuda su bili njegovi stražari, nikome nije bilo dozvoljeno da napušta imanje, stadu se obraćao preko zvučnika, ljudi su dobijali malo hrane.
Redovno ih je podvrgavao testu lojalnosti, uplašen da će doći do pobune. Probudio bi ih usred noći i dao im da piju neku crvenu tečnost za koju bi im rekao da je otrov, da bi im posle 45 minuta kazao da je to bila samo vežba.
Masovnim samoubistvom je pretio i vladi Gvajane koja je bila preduzela šestodnevnu opsadu imanja ali naposletku odustala od akcije, a u strahu da će morati ponovo da beži počeo je da održava redovne razgovore sa ambasadama socijalističkih zemalja: Sovjetskim Savezom, Kubom, Severnom Korejom i - Jugoslavijom. Sovjetski predstavnik je čak bio održao i govor u Džounstaunu u kojem je tu zajednicu nazvao prvom komunističkom zajednicom u Americi, Gvajani i svetu.
Međutim, počeli su da se javljaju bivši članovi koji su još uvek imali svoje roditelje, decu i rođake u logoru. Konačno je kongresmen iz Kalifornije Leo Rajan novembra 1978. odlučio da ode u Džounstaun (tako su počeli da nazivaju to imanje) sa televizijskom ekipom.
Pozvao je sve na imanju da krenu sa njim, ko to želi, ali operacija nije uspela. Samo se šačica prijavila. Pritom, kada su krenuli ka avionu napali ih su naoružani ljudi koje je poslao Džouns, izbio je sukob i pet ljudi je poginulo, među njima kongresmen Rajan i četiri novinara, kao i jedna žena koja je pokušala da pobegne iz sekte. Dvoje begunaca je teško ranjeno od strane mladića koji se samo pretvarao da želi da pobegne.
ŠTA PRAVOSLAVLJE ZAISTA MISLI O SPORTU: Bićete u šoku i neverici kada pročitate ovaj tekst!
Za to vreme, u Džounstaunu, Džim Džouns je pokrenuo ono što je nazvao kampanjom "revolucionarnog samoubistva". Cijanid i valijum su mešani sa punčom kako bi se napravila otrovna smesa, a čaše sa pićem su deljene članovima. Prvo su umrla deca, a oni koji su odbili da popiju otrov su naterani od strane stražara; ukupno je 918 ljudi pomrlo, među njima 276 dece.
Džouns je za sebe izabrao drugačiji put. Okružen svojim najvernijim pristalicama, pucao je sebi u glavu. Ili mu je neko pucao u glavu. To se ne zna tačno. Pronađen je na podu jednog paviljona u logoru, okružen suprugom Marselinom, dadiljom Eni Mur i drugim glavešinama.
(O. Š.)