Rešena misterija stara 86 godina: Evo kome pripadaju kosti nađene u bunaru čuvenog zamka
Nesvakidašnja priča počinje 1938. godine, kada su istraživači otkrili ljudski skelet u bunaru koji je pripadao zamku Sveresborg u Norveškoj.
Ovo utvrđenje je izgradio kralj Svere Sigurdson koji je vladao zemljom od 1184. do 1202. godine, i za to vreme često ratovao (protiv lokalnih rivala, Danske i Švedske).
Preporučujemo
Ove životinje će nestati do 2050, prema veštačkoj inteligenciji: "Krive su klimatske promene"
Kupila polovnu torbu za 45 evra, pa pokazala šta je pronašla u njoj: "Potpuna neverica, tresla sam se"
Zbog nedostatka sredstava, istraživači su samo pregledali kosti, a poreklo je ostalo misterija.
Sve se nedavno promenilo, kada su urađene detaljnije analize i napokon otkriveno kome su ostaci pripadali, prenosi Unilad.
Otkriće je objavljeno u časopisu “Cell Press journal iScience”, gde je opisano kako je nesrećnik izgledao, što je urađeno zahvaljujući tehnološkim inovacijama.
Ispostavilo se da se deo rešenja krio i u staroj nordijskoj literaturi. Naučnici su napravili vezu između jednog zapisa iz 1197, gde se spominje napad na zamak.
Tamo se navodi da su neprijateljski jurišnici odlučili da ubace telo mrtvog čoveka u bunar “kako bi zatrovali glavni izvod vode”.
Na osnovu starih zapisa i analize pronađenog skeleta istraživači su zaključili da je reč o istoj osobi, mada identitet ostaje nepoznat.
“Ovo je prvi put da pronađeno osobu koja se spominje u istorijskih tekstovima. Tamo piše da su vojnici uzeli mrtvaca i bacili ga u bunar, a zatim zasuli kamenjem. Tokom 2014. i 2016. godine, urađena su dodatna iskopavanja kada je nađeno još ostataka i odneto na ispitivanje”, kazao je Majkl D. Martin, profesor na Univerzitetu u Trondhejmu.
Istraživači sugerišu da je muškarac u trenutku smrti imao između 30 i 40 godina. Veruju da je ubijen tupim udarcem u glavu.
“Nesrećnik nije lokalni stanovnik, jer njegovo poreklo vodi do određenih delova u južnoj Norveškoj. To sugeriše da je neprijateljska vojska bacila jednog od svojih u bunar”, kazao je glavni autor studije dr Martin Elegard.
On ističe da arheološka nauka, drevna DNK i genetske analize omogućavaju da naučnici odvoje činjenice od fikcije, što na kraju pruža objektivniji i potpuniji pogled na ljudsku istoriju.
(Telegraf.rs)