Gde su tela? Zašto u olupini Titanika nikada nisu pronađeni ostaci stradalih putnika, već samo njihove stvari

S. K.
Vreme čitanja: oko 1 min.
Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Titanik je bio najveći prekookeanski brod na svetu, kada je krenuo iz britanskog Sautemptona ka Njujorku, 10. aprila 1912. godine.

Samo četiri dana kasnije, tokom prvog putovanja, udario je u santu ledu u severnom Atlantiku i potonuo. Na brodu je bilo 2.240 putnika, raspoređenih u tri klase, a u ledenoj vodi je nastradalo 1.500.

Olupina veličanstvenog Titanika je otkrivena tek 1985. godine, zahvaljujući profesoru okeanografije i oficiru američke mornarice Robertu Balardu.

Na raspolaganju je imao najmoderniji sonar SAR i podvodnog robota Argos, a istraživači su prvo uočili kotao i shvatili da je ostatak broda u blizini.

Od tada do danas organizovano je više istraživanja, olupina je snimljena iz svih uglova, urađen je 3D model, ali nikada nisu pronađeni ostaci putnika koji su ostali zarobljeni tokom potonuća, prenosi Mirror.

Prošlo je mnogo vremena, jasno se da su se tela raspala - ili su ih pojela morska stvorenja, ali biste očekivali da nađete skelete u unutrašnjosti broda.

Reditelj holivudskog hita “Titanik”, Džejms Kameron, koji se spustio da lično istraži olupinu čak 30 puta, kaže da nije video ljudske ostatke.

“Video sam mnoštvo ličnih predmeta koji su pripadali posadi i putnicima, odeću, kožne cipele, ali nikada ljudske ostatke”, rekao je.

Rešenje za ovu misteriju postoji, a predstavio ga je upravo Robert Balard, koji je zaslužan i za otkrivanje olupine jednog od najpoznatijih bojnih brodova u Drugom svetskom ratu - nemačkog Bizmarka (8. jun 1989. godine).

On ističe da je ključ u dubini na kojoj Titanik leži.

“Problem sa kojim se suočavate na dubini od 3.700 metara je manjak kalcijum karbonata, jednim od glavnih sastojaka kostiju. Kada se ljudsko telo raspadne, ili ga pojedu morski organizmi, otkrivene kosti počnu da se rastvaraju u vodi”, objasnio je.

(Telegraf.rs)