Briga o zdravlju u domovima za stare

Starost sa sobom nosi mnoge izazove, naročito zdravstvene. Kada neko ne može više da se stara o sebi, jedno od rešenja su domovi za stare. Ima ih mnogo, nude usluge zbrinjavanja starih lica, ali nisu svi isti. Kada je zdravstvena nega u pitanju postoje izvesne razlike. O čemu se tačno radi?

Svako ko se raspitivao za dom za stare za svog bližnjeg, jedno od prvih pitanja na koje je trebalo dati odgovor jesu informacije o zdravstvenom stanju te osobe. Zbog čega je to važno? Naime, nivo potrebnog zbrinjavanja i zdravstvene nege može uticati na cenu usluga staračkog doma. Nije isto starati se o osobi koja može samostalno da se kreće i kojoj nije neophodan intenzivni nadzor i nega, kao o nekom kome je sve to potrebno i ko u potpunosti zavisi od pomoći drugih. Takođe, nečije zdravstveno stanje zahteva posebnu pažnju kada su terapija i ishrana u pitanju, što može da bude dosta komplikovano. Nemogućnost samostalnog kretanja nešto je na šta su u domovima za stare navikli, jer mnogim korisnicima su neophodna razna pomagala. Međutim i tu ima razlika – da li je nekom stalno potrebna tuđa pomoć u staračkom domu ili može da se kreće uz pomoć štapa ili hodalice. Kakva god da je situacija, najvažnije je dati tačan odgovor na pitanje o zdravstvenom stanju, kako biste znali da li dom za stare za koji se raspitujete ima dovoljno stručnog osoblja i kapaciteta da zbrine osobu o kojoj je reč.

Posebna vrsta zdravstvenog zbrinjavanja je palijativna nega. Ona se odnosi na negu bolesnika u terminalnim fazama teških oboljenja, koji su pod stalnim nadzorom i u potpunosti zavise od tuđe nege. Osim toga, za ovakve pacijente potrebno je imati stručno osoblje koje će voditi računa i o doziranju terapije. Lekarski nadzor i kontrola su neophodni. Održavanje higijene ovih bolesnika u staračkim domovima je od ključnog značaja, kako bi se sprečila pojava dekubitusa. Cilj palijativne nege je da se što više olakšaju veoma teški dani. Nemaju svi domovi za stare palijativnu negu, tako da je za sve one kojima je potrebna važno na prvom mestu naglasiti da upravo to traže.

Kada su zdravstvene tegobe koje često pogađaju stariju generaciju u pitanju – većina domova za stare je za njih pripremljena. Počevi od arhitektonskih rešenja, domovi za stare prilagođen su osobama sa invaliditetom. Neki starački domovi smešteni su u objektima kojima to nije bila primarna namena, već su naknadno adaptirani. Takođe, postoje i domovi za stare koji su namenski građeni i kod kojih se u startu vodilo računa o najsitnijim detaljima koji će pomoći da sve savršeno funkcioniše.

Poteškoće pri kretanju starijim osobama veoma često predstavljaju izazov. Bilo šta da je izvor ovih tegoba, rezultat je isti, a to je da je potrebno stvoriti prostor u staračkom domu u kome starija osoba može što lakše i bezbednije da se kreće. Neko ima ortopedske probleme, neko probleme sa kičmom, osteoporozu, reumatske tegobe, neurološke – sve to može proizvesti usporeno ili otežano hodanje. Mnogima je potreban dodatni oslonac jer se osećaju nesigurno. Rukohvati na krevetima pomoću kojih se lakše ustaje mnogo znače. Široki hodnici u kojima ima dosta prostora za invalidska kolica, hodalice, štake i štapove, kao i za mimoilaženje više ljudi – takođe su nešto što domovi za stare praktikuju da imaju. U kupatilima su umesto kada u koje se teško ulazi, stojeći tuševi sa mestima gde može da se sedne. Svugde su postavljeni rukohvati i gelenderi na zidovima – na hodnicima, u sobama, trpezarijama i kupatilima. Starijim osobama je važno da uvek imaju mesto gde mogu da se oslone. Kao što porodice sa malom decom prilagođavaju svoje kuće i stanove najmlađima, štiteći ih od oštrih ivica i ćoškova, isto tako u domovima za stare uvek treba voditi računa o tome da se eliminišu sva potencijalno opasna mesta. Tako na primer, nema tepiha i staza koji će biti opasne prepreke ako neko zapne za njihove ivice. Starije osobe koje žive u sopstvenim kućama i stanovima često se povređuju upravo zato što prostor u kome žive nije prilagođen njihovim potrebama i novonastaloj situaciji. Nasuprot tome, starački domovi su dizajnirani tako da je svaki njihov deo bezbedan, kako bi se minimizirala mogućnost nezgode.

Penjanje na sprat i silaženje može da bude opasno, a mnogima je nemoguće bez nekog pomagala. Zato su neki domovi za stare ugradili lift. To je najbezbedniji način da se popnete i siđete. Drugi domovi, koji nemaju tehničkih mogućnosti i prostora za pravi lift, imaju na stepeništima pokretnu stolicu, na koju korisnik sedne i ona ga transportuje posebnim šinama na sprat ili sa sprata. Ovakvo putovanje malo duže traje nego regularnim liftom, ali svakako je bezbedno i praktično.

Da bi kretanje bilo bezbedno, važno je da u domu za stare i oko njega u dvorištu, bude što manje klizavih površina. Stoga, domovi za stare neće imati neke uglačane klizave pločice koje su opasne za mlade, a kamoli za stare. Prilikom posete domovima za stare, kada vršite izbor, obratite pažnju na sve detalje koji se odnose na bezbedno kretanje i boravak.

Izbor doma za stare koji može da zdravstveno zbrine ostarelog roditelja ili rođaka nije jednostavan posao. Ponuda je velika, te je najbolje poći od mesta gde su skoro svi starački domovi opisani i detaljno predstavljeni, a to je veb-sajt Oglasiko gde možete saznati sve o njima. Kontaktirajte domove za stare koje tu pronađete i raspitajte se o uslovima i mogućnostima zbrinjavanja osobe za koju se raspitujete. Saznajte kakve su cene i šta sve usluge koje pružaju podrazumevaju. Na prvom mestu je uvek zdravlje, tako da je najvažnije pitanje na koje treba naći odgovor – koji dom za stare će biti najbolji u odnosu na trenutno zdravstveno stanje.

(Telegraf.rs/PR)