Borba za zaštitu divova Pacifika: I grbavim kitovima postaje pretoplo
Priča o jednom grbavom kitu koji se vratio u Sališko more, u severnom Pacifiku, nakon višedecenijskog odsustva, pokazuje da je ova vrsta kitova u ozbiljnoj opasnosti. Do kraja ovog veka, globalno zagrevanje dovešće do toga da više mesta koje ove životinje koriste za razmnožavanje budu izvan njihove temperaturne tolerancije, prenosi RTS.
Borba za zaštitu divova Pacifika: I grbavim kitovima postaje pretoplo
Do početka 20. veka, grbavi kitovi su praktično nestali iz Sališkog mora, graničnog dela Tihog okeana koje se nalazi na zapadnoj strani granice SAD i Kanade.
Lov na kitove za potrebe raznih industrija doveo je do naglog pada globalne populacije grbavih kitova, a severni Pacifik nije bio izuzetak: manje od 1.000 jedinki ove vrste ostalo je 1986. godine, što je 15 puta manje nego sto godina ranije.
Kitovima iz Sališkog mora sreća se osmehnula 1997. kada se jedan grbavi kit pojavio u vodama Britanske Kolumbije. Poznata kao Big Mama, snalažljiva ženka je postala prvi grbavi kit koji je počeo da se redovno vraća u region posle više od devet decenija.
Povratak Velike Mame kući nije izolovan slučaj. Zahvaljujući globalnim naporima – uključujući međunarodnu zabranu komercijalnog lova na kitove, kao i nacionalne intervencije, kao što je regulativa Sjedinjenih Američkih Država o očuvanju ugroženih vrsta – populacije grbavih kitova beleže snažan globalni oporavak.
Međunarodna unija za očuvanje prirode čak je pomerila ovu vrstu u status „najmanje zabrinutosti“, za razliku od nekih drugih velikih kitova i većine malih priobalnih i slatkovodnih kitova koji su i dalje na popisu ugroženih vrsta.
Međutim, sasvim je drugo pitanje da li grbavi kitovi mogu da se održe na tom nivou.
Danas su grbavi kitovi ponovo uobičajeni letnji posetioci Sališkog mora. Vremešna, 80-godišnja Velika Mama, od 2003. godine, imala je sedmoro mladunčadi na koje je prenela generacijsko znanje o bezbednim migratornim obrascima i važne informacije o tome gde može da se nađe hrana.
Nik Kutinjo, koji radi za kompaniju za posmatranje kitova Prince of Whales, tvrdi da svake godine uočava preko 400 različitih jedinki grbavog kita.Međutim, nova pretnja se nadvija nad ovom pričom o preporodu: klimatske promene.
Kako globalne temperature rastu, obrasci razmnožavanja i hranjenja kitova će biti poremećeni – ostavljajući naučnike da se muče da shvate posledice.
Razmnožavanje u sve toplijem okeanu
Grbavi kitovi imaju jednu od najdužih migracionih ruta među sisarima na čitavoj planeti. Proteže se duž 4.830 kilometara, od Aljaske do njihovih legla na Havajima.
Ove životnje, uključujući Big Mamu, mlade donse na svet pri temperaturi vode između 21 i 28 stepeni Celzijusove skale, što je idealno za mladunce koji nemaju toliko sala kao odrasli kitovi.
Međutim, kako se temperaturni obrasci na planeti menjaju, naučnici upozoravaju da bi kitovi mogli biti primorani da skrenu sa kursa. Do kraja ovog veka, sve veća emisija gasova staklene bašte dovešće do toga da nekoliko mesta za razmnožavanje na obe hemisfere budu izvan temperaturne tolerancije grbavog kita, pokazali su rezultati studije Univerziteta na Havajima iz 2022. godine u saradnji sa Fondacijom za pacifičke kitove.
„Bila sam užasnuta kada sam videla kako je lokacija za razmnožavanje postajala crvena u našoj simulaciji", kaže doktorandkinja Hana fon Hamerštajn, koja je radila na istraživanju.
Hamerštajnova i njen tim zaključili su da bi, prema uravnoteženom hipotetičkom scenariju, koji uzima u obzir i stopu klimatskih promena i napore da se globalno zagrevanje smanji, oko 37 odsto područja za razmnožavanje grbavih kitova širom sveta imalo temperature iznad gornje granice od 28 stepeni do kraja veka.
Ako emisije fosilnih goriva ne budemo stavili pod kontrolu, stručnjaci predviđaju da će te brojke porasti na 67 odsto mesta za razmnožavanje grbavih kitova.
Temperaturna situacija se dodatno pogoršala od studije objavljene 2022. godine, naglasila je Hamerštajnova.
„Sa važećom normativom (globalnih emisija), srednji scenario bio bi odličan. Ne piše nam se dobro.“
Međutim, ima svetlosti na kraju tunela. Između predviđanja postoji razlika od 30 procenata u održivosti područja za razmnožavanje grbavih kitova.
„Ovaj jaz između najgoreg i najboljeg scenarija nudi podsticaj za zaštitu prirode, kreatore politike i istraživače da ublaže emisije gasova staklene bašte“, poručuje Hamerštajnova.
Autori studije takođe preporučuju uspostavljanje zaštićenih područja kako bi se uzela u obzir i druga promenljiva područja koja bi u budućnosti grbavi kitovi koristili za razmnožavanje.
Dok se neke male morske vrste mogu fizički prilagoditi promeni temperature i ostati u okvirima teritorija koje sada naseljavaju i koriste, veliki dugovečni sisari kao što su grbavi kitovi verovatno neće moći da se prilagode na vreme.
Mnogi morski sisari će verovatno reagovati pomeranjem ka polu, to jest hladnijem severu.
Neke grupe grbavih kitova mogle bi otkriti nova područja razmnožavanja dalje na severu, pod uslovom da ova područja imaju odgovarajuće morsko dno i zaštitu od predatora, objašnjava Hamerštajnova.
Zaštićena područja za određenu populaciju grbavih kitova, dodaje naučnica, moraju se razlikovati od slučaja do slučaja.
Ne postoji susedno, alternativno stanište za grbave kitove koji hrle na Havaje, koje bi bilo pogodno i za zimovanje. Ovaj ogroman segment populacije kitova suočiće se sa neoptimalnim uslovima, i posledično smanjenim brojem, tvrdi Hamerštajnova.
Domino efekat klimatskih promena
Klimatske promene utiču na izmenu obrazaca hranjenja i migracije grbavih kitova. Njihov primarni izvor hrane, kril (male rakolike životinjice, plankton, tačnije zooplankton iz reda Euphausiacea), opao je za 80 odsto od 1970-ih zbog smanjenja količine morskog leda, koji je neophodan za opstanak ovih morskih bića.
Ova oskudica primorava i kitove i ljude da se takmiče za sve manje resursa, povećavajući rizik od upletanja kitova u mreže ribolovaca i sudara sa čamcima.
Pored toga, grbavi kitovi koji žive u neoptimalnim uslovima su podložniji bolestima, pokazuju znake neuhranjenosti i infestacije parazitima.
Promene u obrascima migracije kitova
Studija sprovedena u Zalivu Kejp Kod, kod obala američke savezne države Masačusets, otkrila je da grbavi kitovi zauzimaju to područje dve nedelje kasnije nego pre 20 godina, iako ova promena nije direktno povezana sa porastom temperature.
Međutim, klimatske promene verovatno utiču na kitove indirektno menjajući kretanje, stanište i brojnost njihovog plena i uslove životne sredine duž migracionih ruta.
Dan prolećne termalne tranzicije, koji utiče i na kitove i na njihov lanac ishrane, pomera se zbog klimatskih promena.
U drugoj studiji u kanadskom Zalivu Svetog Lorensa, istraživači su otkrili da kitovi stižu ranije, što direktno ima veze sa porastom temperature.
Ove klimatske promene u vreme migracije mogu poremetiti sposobnost kitova da pronađu hranu i razmnožavaju se, dovodeći zdravlje grbavih kitova u opasnost.
Grbavi kitovi su ključni za morske ekosisteme, jer je njihov izmet bogat hranljivim materijama koje podržavaju lanac ishrane.
Kako se migracioni obrasci menjaju, čak i mala odstupanja mogu imati velike posledice po zdravlje okeana i rute kitova, koje bi do sledećeg veka mogle da postanu potpuno neprepoznatljive.