Svet iz drugačije perspektive: Da li ove mape zbunjuju ili pomažu?

Merkatorovu projekciju je prvobitno predstavio flamanski geograf i kartograf Gerardus Merkator još 1569. godine

Kad razmišljate o udaljenostima između zemalja i naravno o oblicima i veličinama zemalja i kontinenata verovatno mislite na onu "običnu" mapu sveta. Gde Grenland i Afrika, na primer, izgledaju kao da su u suštini iste veličine. U stvarnosti je, naravno, Afrika oko 14 puta veća od Grenlanda.

Merkatorovu projekciju je prvobitno predstavio flamanski geograf i kartograf Gerardus Merkator još 1569. godine. Njena namena je bila da se koristi za pomorsku plovidbu i dobro je služila u ovu svrhu jer je u celoj projekciji sever gore, a jug dole, dok su zaržani lokalni oblici i pravci. Dakle, kada koristite ovu projekciju na mapi prilagođenoj za navigaciju, lakše je pronaći svoj put.

Preporučujemo

Ovo vam možda ima smisla. Ali treba li? Očigledno, niko ne stavlja mapu sveta u svoje krilo i navigira na osnovu toga. Merkatorova projekcija se koristi za lokalnu navigaciju u mnogo manjem obimu, gde ima smisla. Mapa sveta je ono što se desilo kada je ista projekcija proširena da obuhvati ceo svet.

Razmotrite potpunu modernu reprezentaciju mape sveta zasnovanu na Merkatorovoj projekciji koja uključuje Antarktik. Zapamtite, Antarktik još nije bio otkriven kada je Merkator prvi put predstavio mapu. Sada razmislite koliko su dugačke gornja i donja strana mape. Dugi su koliko i ekvator. Ceo taj horizontalni deo udaljenosti na vrhu i dnu bi u suštini trebalo da budu male tačke. To su polovi, gde se spajaju sever i jug.

Ono što se dešava u Merkatorovoj projekciji je da što je nešto dalje od ekvatora, to izgleda veće, jer je nužno horizontalno ispruženo. Mapa sveta zasnovana na Merkatorovoj projekciji je konstruisana kao da je svet cilindar, a ne globus. Antarktik naravno nigde nije tako velik kao što se ovde čini.

To takođe znači da Evropa i Severna Amerika izgledaju mnogo veće nego što zaista jesu u poređenju sa Centralnom Afrikom i Južnom Amerikom. Još jedan omiljeni primer je Švedska na Madagaskaru. Na mapi sveta zasnovanoj na Merkatorovoj projekciji Švedska izgleda da je najmanje dvostruko veća od Madagaskara. U stvarnosti Madagaskar je 30% veći.

Postoji još jedan neintuitivan efekat spljoštenja globusa na ovaj način. Radi se o tome kako je zakrivljenost Zemlje pogrešno predstavljena. Prilikom crtanja pravih linija između zemalja one bi u stvarnosti bile zakrivljene, a naizgled zakrivljene linije u stvari mogu biti uglavnom ravne.

Time što je ovo bila podrazumevana mapa u učionicama vekovima, sa malo datog konteksta zašto je ona baš takva, mnogi ljudi su nužno imali zaista izobličen pogled na to kako svet izgleda. Bilo je mnogo različitih projekcija predloženih i predstavljenih tokom vekova, ali nijedna zaista nije stekla istu popularnost kao Merkatorova.

S obzirom da su ljudi koji tvrde da su vlasnici i obezbeđuju distribuciju ove mape istorijski bili belci i bogati predstavnici zemalja na severnoj hemisferi, možda imamo trag o razlogu za njenu istrajnost. Zašto bi bilo koji od ovih predstavnika i lidera želeo da njihove zemlje odjednom postanu manje u korist siromašnijih zemalja? Ali možda očiglednije: mapa je usredsređena na Evropu i izvor je za usvajanje globalnih konvencija o imenovanju istoka i zapada.

(Telegraf.rs / Axbom)