Kako je izgledao let tridesetih godina? Smrzavanje, mučnina, jezive turbulencije i buka bili su zapravo luksuz

Bilo je bučno, turbulentno, hladno, ali je bilo i neviđenog luksuza

Zimske temperature, buka, turbulencija od koje pripada muka i stalna opasnost, sve to je bio deo luksuza koje su samo najbogatiji ljudi mogli da priušte. Ne, nije u pitanju glamping (glamurozno kampovanje), pričamo o letenju avionom.

Ukrcavanje na avion danas je skoro jednostavno kao ulazak u voz ili vožnja taksijem. Ali, pre jednog veka bilo je mnogo komplikovanije.

Preporučujemo

Na starim fotografijama, iz tridesetih godina prošlog veka se vide putnici koji skoro svi imaju na sebi jakne ili kapute. To nije bilo samo zbog mode, već je unutra bilo veoma "sveže", jer grejanja tada nije bilo. Neke stvari nije mogao da popravi ni dodatni sloj odeće. One kese za povraćanje, kojih i dalje ima u većini aviona, iako ih skoro niko ne koristi, su iz vremena kada je bio pravi izazov ne povraćati tokom leta.

Let na velikim visinama, kao penjanje na planinu, može da izazove nekoliko zdravstvenih problema. Nizak pritisak na velikim visinama otežava telu da apsorbuje kiseonik. Putnici su osećali mučninu i teško su disali. Danas su sve letelice pune komprimovanog vazduha koji obezbeđuje prijatniju atmosferu sličnu onoj koju biste osetili na samo oko dva i po kilometra.

Ali, prvi komercijalni let sa komprimovanim vazduhom nije bio moguć sve do 1938. godine. Do tada, većina putnika morala je da koristi papirne kese ili specijalne kofe koje su bile postavljene ispod sedišta.

Još jedan problem kada nemate normalan pritisak u letelici je turbulencija. Bez normalnog pritiska, piloti su mogli da se vinu samo do visine od oko četiri i po kilometra od tla. Dostići i tu visinu je bilo poprilično teško. To je značilo da avioni moraju pravo kroz kišu i vetar umesto da lete iznad nevremena, kao što to čine danas.

Takva truckava putovanja, koja su izazivala nervozu kod putnika, bila su i prilično bučna. Na primer, buka čuvene "Tin goose" (limene guske), Fordovog "traj motora" pri poletanju dostizala je 120 decibela. Poređenja radi, to je bučnije nego rok koncert. Stjuardese su tada putnicima delile kuglice pamuka za uši, da suzbiju buku. A koristile su i megafone, da nadjačaju buku aviona.

S druge strane, svi putnici su bili "prva klasa", jer su se u početku vozili samo bogati, filmske zvezde i političari. Sedišta su bila velika i udobna, prozori veliki, više nalik prozorima na vozovima, nego nalik na ove male današnje. Pan Amov "Clipper", koji je mogao da sleti na vodenu površinu u suštini je bio leteći hotel sa pet zvezdica, od hrane koja je služena na kineskom porcelanu, odvojenih toaleta za muškarce i žene do udobnih kreveta.

Tokom tridesetih, let od Njujorka do Los Anđelesa, trajao je čak 25 sati sa mnogo presedanja i stajanja zbog dosipanja goriva. Tokom 1938. godine put koji je trajao sedam dana od Londona do Brizbejna u Australiji koštao je 243 dolara, što je u današnjoj vrednosti novca oko 17.000 dolara. Let sa jedne američke obale na drugu u današnjem novcu koštao je oko 4.000 dolara.

(Telegraf.rs)