Severnoatlantski kit viđen u irskim vodama prvi put nakon 114 godina: Samo je 400 primeraka ove ugrožene vrste
Pre nekoliko vekova bili su uobičajeni u Evropi, ali je njihova populacija tamo propala zbog lova na kitove
Severnoatlantski kit, sa zapadne obale, viđen je u vodama Irske prvu put nakon 114 godina, što prema oceni naučnika, predstavlja tračak nade, jer je procenjeno da u svetu postoji manje od 400 primeraka te ugrožene vrste.
Adrijan Megvajer, iz okruga Tajron u Severnoj Irskoj, ugledao je veliko, tamno telo kita na površini vode, dok je pecao skušu i alarmirao je javnost.
"To je prvo zabeleženo uočavanje severnoatlantskog kita kod Irske u 114 godina", rekao je Konor Rajan, počasni naučni saradnik Škotske asocijacije za nauku o moru.
Sisari, koji mogu narasti do 16 metara, obično se nalaze na drugoj strani Atlantika, na istočnoj obali Severne Amerike. Pre nekoliko vekova bili su uobičajeni u Evropi, ali je njihova populacija tamo propala zbog lova na kitove.
Rajan i kolege su u početku proučavali slike kita ne znajući koja je vrsta. Ali kada su videli video snimak koji je pokazao velike bele mrlje životinje - ožiljke ili kožu oštećenu kitovim vaškama - znali su u šta gledaju.
"Ne postoji nijedan drugi kit u severnom Atlantiku sa tim", objasnio je Rajan, koji je proučavao zapise o viđenjima kitova vezanih za zapadnu obalu u severnom Atlantiku u Evropi.
Ovakvi događaji su izuzetno retki, dodao je on, napominjući da se vrsta pojavila u Norveškoj kasnih 1990-ih, a takođe i kod Azorskih ostrva početkom 2000-ih.
Sa druge strane plante, kako su preneli australijski mediji, na obali je nađen kit sa lopatastim zubima, kakvog gotovo nikada niko nije video i o kojem se ne zna ništa, ni gde živi u dubinama južnog Pacifika, ni čime se hrani, ni koliko ih ima.
Stručnjaci na Novom Zelandu, kako pišu mediji, pokušavaju da utvrde da je li kit koji se nedavno nasukao na obali primerak gotovo mitske vrste kita, stvorenja iz dubina koje je toliko retko da ga niko do sada nije uspeo videti živog, a od 19. veka do danas pronađeno je samo šest ostataka njhovog tela.
Naučnici utvrđuju da li je telo dugo pet metara naskuno na obalama Novog Zelanda možda kit s lopatastim zubima, koji inače pripada kljunastim kitovima. Ukoliko se ustanovi da je to tačno, biće to prva prilika za naučnike da seciraju vrstu, što bi im moglo dati do sada brojne nedostajuće podatke o toj vrsti.
(Telegraf.rs/Tanjug)