Posle "katanaca ljubavi" i "krugova u Maloj Krsni", rekoše mi da odem i uhvatim se za drvo: Ovako će mi pomoći

Svake godine familija mi za Novu godinu poželi da se udam, oguglala sam na njihova zanovetanja, ali ne i na jedan razgovor sa majkom

Odavno sam prestala da se pravdam zašto se ne udajem, mada je i sve manje onih koji me to i zapitkuju (ako izuzmem mog komšiju Mileta). Umorili se i oni od mene i ja od njih. Ali, jedan poziv moje kume, oživeo je tu temu.

Mama me je dočekala na vratima rečenicom: “Znaš zvala je danas kuma”. Kako je videla da ne reagujem, nastavila je dalje: “Pitala me je da li čitaš novine”. Opet ja ćutim, a ona će: “Kaže ima neko drvo za koje treba da se uhvatiš”. Tada je znatiželjno pogledam i uptam: A šta ono leči?. E to je pokrenulo lavinu.

Preporučujemo

Usledila je vika: “Tvoj mozak!!! Brine se što se ne udaješ i kaže da odeš tamo i da se uhvatiš za njega”. Nisam mogla da dođem sebi od suza koje su potekle dok sam kroz smeh pokušala da saznam detalje o tom “drvetu ljubavi”.

I tako, posle “katanaca ljubavi” i “krugova u Maloj Krsni”, stigla sam i do “vešanja” po drveću. Kad malo bolje razmislim, dobro sam ja i ispala, kada se uzmu u obzir svi rituali (za sreću) koji su me pratili od rođenja.

Dosta brzo nakon mog rođenja, prošireni porodični savet je odlučio da je prvo unuče, makar bilo i žensko kao što je njih snašlo, potrebno adekvatno zaštititi. Od crvenog konca na ruci, čim su me preneli preko kućnog praga, kako me kojekakve karakondžule i akrepi noću ne bi “gnjavili”, do postavljanja fizičkih prepreka u vidu noževa pod pragom i belog luka, toliko da zlo zna s kim ima posla. Kitili su me i zlatom i novcem, postavljenim kao kamen temeljac mog budućeg miraza. Jer, ako se som ne uhvati na bućkalo, na zlato će valjda da zine.

E kada su mi valjda svim tim ritualima zagarantovali “božju zaštitu” i o istom trošku otklonili uroke, nakon ovih obreda, koji su mi udarili temelje opstanka na svetu koji se urotio protiv mene, pristupilo se zaštitnom i isceliteljskom programu kome bi se mogao dodati i, uz sve to, prehrambeni.

Lek za sve boljke bila je – komovica. Njome su me mazali posle ujeda komarca, obarali visoku temperaturu, čistili rane od padova, mazali ogrebotine... Jednostavno rečeno, rasla sam u alkoholnim isparenjima (ukoliko deda ne bi stigao pre njih do te flaše i pročistio svoj organizam, a mene spasao pomenutih rituala). O lekovitom lišću i da ne govorim. Obaška kad se uzme u obzir da su me redovno zalivali pljuckanjem, toliko da napasti pomisle da sam nizašta i da na mene uzalud troše vreme. Činjenice da, kao posledice toga, ne vršim fotosintezu i ne olistavam u proleće su samo puka slučajnost.

Što se tiče ojačavanja mog organizma i zdravlja, tome je pridavan poseban značaj. Ništa nije tako jačalo krv kao cvekla i šargarepa, a kada se otkrilo da sam ipak malokrvna, dodata mi je i skoro živa pileća džigerica i živa žumanca umućena sa kristal šećerom. Zato mi je danas i na samu pomisao na njih muka.

Pored nabrojanog samo delića flore i faune koja je na meni primenjivana, šteta bi bilo ne pomenuti i onaj nematerijalni deo odbrane i zaštite mog lika. Za mnom su prosipali vodu da me sreća prati gde god da krenem, nisam smela da pevam dok me kupaju, niti da sedim na ćošku stola jer onda bi ono zlato i novac iz gornjeg pasusa bilo načisto promašena investicija.

U očaj ih je bacalo što crne mačke nisam zaobilazila, nego ih jurila, što sam zverala u nebo i brojala zvezde, što sam vrtela tanjir na stolu - jer ću imati ludog muža, mrve sa stola nisam smela da skupljam da me ne bi beda stigla (iako ih ja i danas u slasti jedem), što sam umesto spomenara vodila sportske dnevnike, a kasnije, umesto sa drugaricama u kafiću, gde bi nekoga i "upecala", “visila” na fudbalskim tribinama…

Elem, sav taj trud ipak nije bio uzaludan, uspela sam nekako da izrastem, na sramotu svih zlih duhova. Zlo je moralo da izvrši promenu poslovnih ciljeva i digne ruke od mene. Samo, da li su negde preterali pa su od mene oterali i onog koga tako željno čeka cela familija? To još nisam otkrila.

Kažem vam, kako su me čuvali, uopšte nisam loše ispala, da tri puta kucnem u drvo. Pu, pu, pu..

(Telegraf.rs)