Nuklearni armagedon: Evo kako bi izgledao konačni rat Rusije i SAD i do čega bi sve doveo

Profesor Maks Tegmark sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, sa saradnicima je napravio predikciju, uz video simulaciju, kako bi izgledao hipotetički nuklearni između Rusije i SAD.

Prema Bibliji, Armagedon je mesto konačne bitke tokom smaka sveta. U prenesenom smislu, ova reč odnosi se na bilo koji scenario svetske katastrofe i kraja moderne civilizacije.

Tehnološki napredak i razvoj vojne industrije ovu kataklizmičnu projekciju čini realnom u scenariju nuklearnog rata, javlja "TV Front".

Preporučujemo

Profesor Maks Tegmark sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, sa saradnicima je napravio predikciju, uz video simulaciju, kako bi izgledao hipotetički nuklearni rat između Rusije i SAD.

Kao što video ilustruje, nije bitno ko počinje rat: kada jedna strana lansira nuklearne projektile, druga ih detektuje i uzvraća vatru pre udara.

Balističke rakete sa američkih podmornica zapadno od Norveške počinju da padaju na Rusiju nakon 10 minuta.

Ruske iznad severa Kanade počinju da pogađaju SAD nekoliko minuta kasnije.

Prvi udari oslobađaju ogromnu količinu elektromagnetne energije stvarajući elektromagnetne impulse od desetina hiljada volti po metru.

Sledeći udari ciljaju komandno-kontrolne centre i nuklearna lansirna postrojenja.

Interkontinentalnim balističkim projektilima na kopnu potrebno je oko pola sata da pređu put od lansiranja do cilja.

Najveći gradovi su gađani zato što sadrže vojne objekte i da bi se sprečio posleratni oporavak neprijatelja.

Svaki udar stvara vatrenu kuglu vrelu kao sunčevo jezgro, praćenu oblakom radioaktivne pečurke.

Ove intenzivne eksplozije bukvalno pretvaraju u paru ljude u blizini, druge dovode do slepila, izazivaju ogromne požare.

Ekspanzija vatrene lopte tada izaziva talase eksplozija koji oštećuju zgrade, i lome sve u blizini.

Velika Britanija i Francuska imaju nuklearne kapacitete i obavezuju se prema članu 5 NATO-a da brane SAD, tako da ih Rusija takođe gađa.

Vatrene oluje gutaju mnoge gradove, olujni vetrovi raspiruju plamen, paleći sve što može da izgori, topeći staklo i metale i pretvarajući asfalt u zapaljivu vruću tečnost.

Ali eksplozije, elektromagnetni puls i radijacija nisu najgori deo:

Crni ugljenični dim iz nuklearnih oluja izazvaće nuklearnu zimu.

Atomska bomba ačena na Hirošimu izazvala je takvu vatrenu oluju, ali današnje hidrogenske bombe su mnogo moćnije.

Veliki grad poput Moskve, sa skoro 50 puta više ljudi od Hirošime, može stvoriti mnogo više dima i vatrenu oluju koja šalje oblake crnog dima u stratosferu.

Ovaj crni dim se zagreva sunčevom svetlošću, podižući ga kao vreli balon.

Mlazni tokovi na velikim visinama su toliko brzi da je potrebno samo nekoliko dana da se dim proširi po većem delu severne hemisfere.

Ovo stvara ledenu hladnoću na zemlji čak i tokom leta, pri čemu se poljoprivredno zemljište u Kanzasu hladi za oko 20 stepeni Celzijusa (oko 40 stepeni Farenhajta), a drugi regioni se hlade skoro duplo više.

U skorašnjem naučnom radu procenjuje se da bi više od pet milijardi ljudi moglo da umre od gladi, uključujući oko 99 odsto onih u SAD, Evropi, Rusiji i Kini.

Očigledno ne znamo koliko će ljudi preživeti nuklearni rat. Ali ako je čak i približno tako loše kao što ova studija predviđa, nema pobednika, već samo gubitnika.

Evo kako izgleda taj mračni scenario:

(Telegraf.rs)