Životi 22 miliona ljudi zavise od gledanja u vulkanski "semafor": Ako se upali crveno - preti kataklizma

Vulkan od 5.426 metara visine, od milja poznat kao "El Popo", uporno izbacuje otrovne pare, pepeo i grudve užarenog kamena skoro 30 godina, otkako se probudio iz dugog sna 1994. godine.

Meksički vulkan Popokatepetl ponovo je oživeo ove nedelje, izbacujući ogromne oblake pepela koji su primorali 11 sela da otkažu nastavu.

Stanovnici nisu bili jedini koji su pomno držali na oku visoki vrh. Svaki put kada Popokatepetlu pokaže bilo kakve znake, desetine naučnika, mreža senzora i kamera i prostorija puna moćne opreme nadgledaju svaki njegov pokret.

Preporučujemo

Vulkan od 5.426 metara visine, od milja poznat kao "El Popo", uporno izbacuje otrovne pare, pepeo i grudve užarenog kamena skoro 30 godina, otkako se probudio iz dugog sna 1994. godine.

Vulkan je 72 kilometra jugoistočno od Meksiko Sitija, ali se nalazi mnogo bliže istočnim rubovima gradskog područja od 22 miliona ljudi. Grad se takođe suočava sa pretnjama od zemljotresa i potonuća tla, ali vulkan je najvidljivija potencijalna opasnost - i najviše se prati. Teška erupcija mogla bi da prekine vazdušni saobraćaj ili da uguši grad oblacima pepela.

Oko vrha oko njega nalazi se šest kamera, uređaj za termoviziju i 12 stanica za seizmološko praćenje koje rade 24 sata dnevno, a sve izveštavaju u komandni centar prepun opreme u Meksiko Sitiju.

Ukupno 13 naučnika iz multidisciplinarnog tima smenjuju se u komandnom centru danonoćno. Oni moraju da budu u stanju da upozore na predstojeći oblak pepela, kako bi ljudi mogu da preduzmu mere predostrožnosti. Za razliku od zemljotresa, vremena upozorenja za vulkansku erupciju mogu biti duža i generalno su predvidljivije.

Nedavno je istraživač Paulino Alonso obišao Popokatepetl, proveravajući očitavanja u komandnom centru koji vodi meksički Nacionalni centar za prevenciju katastrofa, poznat po inicijalima kao CENAPRED. To je složen zadatak koji uključuje seizmografe koji mere unutrašnje podrhtavanje vulkana, što bi moglo da ukaže na to da se vruće kamenje i gas kreću uz otvore na vrhu.

Praćenje gasova u obližnjim izvorima i na vrhu vulkana - i obrasci vetra koji pomažu da se utvrdi gde bi pepeo mogao da odleti - takođe igraju važnu ulogu.

Sile unutar vulkana su toliko velike da mogu privremeno da deformišu vrh, tako da kamere i senzori moraju da prate i sam oblik Popokatepetla.

Kako sve ovo objasniti grupi od 25 miliona nestručnjaka koji žive u radijusu od 100 kilometara, a koji su navikli da žive u blizini vulkana?

Vlasti su došle na jednostavnu ideju o vulkanskom "semaforu" sa tri boje: zelenom za sigurnost, žutom za uzbunu i crvenom za opasnost.

Većinu godina od kada je uveden, ovaj "semafor" bio je zaglavljeno u nekoj fazi "žutog". Planina ponekad utihne, ali ne zadugo. Retko izbacuje rastopljenu lavu: umesto toga je više "eksplozivnog" tipa, izbacujući vrelo kamenje koje se ruši niz njegove bokove i emituje nalet gasa i pepela.

Centar takođe ima monitore u drugim državama; Meksiko je zemlja koja je previše upoznata sa prirodnim katastrofama.

Na primer, meksički sistem ranog uzbunjivanja o zemljotresima takođe je baziran u komandnom centru. Pošto je tlo u gradu tako mekano – izgrađeno je na nekadašnjem koritu jezera – potres stotinama milja daleko na obali Pacifika može izazvati ogromna razaranja u prestonici, kao što se dogodilo 1985. i 2017.

Sistem seizmičkih monitora duž obale šalje poruke koje se kreću brže od udarnih talasa potresa. Kada sirene počnu da se oglašavaju, stanovnicima Meksiko Sitija može dati do pola minuta da dođu do bezbednog mesta, obično na ulici.

(Telegraf.rs)