Zašto Božić slavimo na ovaj datum? I ne, to nema veze ni sa kakvim paganskim bogom

Niko tačno ne zna kada je Isus Hrist bio rođen

Kada sam na društvenim mrežama počela da nailazim na molbe istoričara (upućene populaciji koja informacije nalazi na TikToku) da ne poveruje kako je antički Rim izmišljotina Vatikana i da su Koloseum podigli vanzemaljci, mislila sam da je u pitanju šala. I opet nekako bila iznenađena shvativši da nije.

I opet, nekako, bila iznenađena shvativši koliko je ljudi spremno da prihvati nešto samo zato što zvuči bombastično. Ali s obzriom da sam svojevremeno i sama verovala u ono što bi mi rekli ljudi čiji je jedini argument bio njihov bunt prema autoritetu, na to čuđenje nemam pravo.

Preporučujemo

Kada sam imala 12 ili 13 godina čula sam (i olako prihvatila) teoriju da je za datum Božića određen 25. decembar isključivo kako bi se skrenula pažnja sa paganskog praznika koji je slavljen u isto vreme.

A kako i ne bih? Živela sam u zemlji u kojoj se takva zamena dogodila decenijama ranije. Prvi maj je prisvojio neke od đurđevdanskih običaja (ne kažem da su bili hrišćanski), Nova godina je popularizovana da bi se skrenula pažnja sa Božića, a i Dan republike i njegove bogate trpeze zgodno su pale na drugi dan Božićnog posta.

Bilo je lako poverovati da je, u trenutku kada je hršćanstvo bila nova i rastuća religija, rana Crkva učinila to isto starom paganskom kutlu.

I držala sam se toga sve dok kasnije nisam samo zagrebala istoriju hiršćanstva, teologiju i sholastiku i shvatila da prvi hrišćani tako nešto ne bi dozvolili. A da pojedini jesu, izbili bi ozbiljni sukobi.

Obrazovanje mejnstrim kulture

Ne šire se glasine samo sa TikToka. Gotovo svaki (američki) praznični specijal koji je emitovan u proteklih nekoliko godina ima barem jednog lika koji nam besno objašnjava kako je Deda Mraz zapravo Odin (iako mu ime na engleskom i nemačkom doslovno znači Sveti Nikola), kako je ukrašavanje drveća paganska tradicija (što verovatno jeste), te kako je datum Božića "tutnut" u 25. decembar samo kako bi se skrenula pažnja sa ovog ili onog rimskog praznika (TikTokeri s početka teksta još treba objasne jesu li ga slavili vanzemaljci).

Pagansko božanstvo na koje se najčešće pozivaju (pored Saturna, Mitre...), a čiji se kult slavio 25. decembra, jeste Sol Inviktus, rimski bog Sunca. Međutim, ono što ne kažu jeste da je njegov kult uspostavljen tek krajem trećeg veka nove ere kada je hrišćanstvo već bilo u usponu (nekih 100 godina kasnije će biti jedina državna religija u Rimskom carstvu). U istom kalendaru u kom se prvi put spominje ovaj praznik, spominje se i Božić.

Logičnije je stoga da je ondašnji rimski car uspostavio novi kult kako bi skrenuo pažnju sa Božića i sve jačeg talasa hrišćanstva, nego da je rana Crkva vezala svoj drugi najveći praznik za nešto pagansko (i u njenim očima nečastivo) samo da bi što više ljudi privukla na svoju stranu (jer zašto onda nije odabrala početak proleća, jesenju ravnodnevnicu ili bilo koji drugi period intenzivnog slavlja).

Teško je poverovati da su datum Božića odabrali tek tako ljudi koji su vodili intenzivne rasprave, a nekoliko vekova kasnije i ikonoboračke ratove kada se nisu slagali oko pitanja vere. Setimo se i fizičkih sukoba (od kojih neki možda i jesu apokrifni, ali i legenda nekada mnogo govori o sistemu vrednosti) između sveštenika koji su se držali Pisma i onih koji su pokušavali da u njega učitaju nešto čega tu nije bilo...

Stotinama i stotinama godina najučeniji ljudi na svetu su tumačili Stari i Novi zavet do detalja i bdili nad svakom rečenicom. U takvoj atmosferi teško je poverovati da bi se tek tako dozvolilo da se ključnom događaju kakvo je rođenje Isusa Hrista pristupi proizvoljno i isključivo politički.

Pride, da je ijedan ozbiljni istoričar kasne antike razmatrao mogućnost da je Božić ustanovljen na kraju decembra samo da bi se "kidnapovali" paganski praznici, za njega bismo dosad na sva zvona čuli.

Zašto je 25. decembar odabran kao datum Božića?

Niko tačno ne zna kada je Isus Hrist bio rođen. Jevanđelja nam ne daju datum, niti jasne reference. I sigurno je svojevremeno bilo mnogo rasprava o tome za koji datum uzeti rođenje Božjeg sina.

Prema proračunima Seksta Julija Afrikanca, hrišćanskog istoričara iz 2. i 3. veka nove ere, 25. mart (7. april po novom kalendaru) bio je datum Blagovesti, kada je Djeva Marija saznala da nosi Isusa Hrista. Tačno devet meseci od 25. marta je 25. decembar (7. januar).

Istovremeno, rani hrišćani su verovali da život Božjeg sina mora biti savršen, te da je Hrist umro na krstu istog datuma kada je i bezgrešno začet. Određujući se prema Pashi, pojedini su došli do zaključka da je originalni Veliki petak pao 25. marta. Opet, devet meseci kasnije je 25. decembar.

Računice su varirale, ali datum je u četvrtom veku fiksiran. Blizina zimskoj kratkodnevnici, kada je većina paganskih kultura širom sveta imala svoje rituale, teško da je imala jedinu i odlučujuću prevagu.

A to što su s godinama i vekovima neki od tih rituala nalazili svoje mesto u proslavi Božića, više govori o toleranciji rane Crkve i razumevanju koje su njeni oci imali prema običnom čoveku, emotivno vezanom za svoje običaje, nego o želji da paganštinu usvoji kao svoju.

Datum Božića, u svakom slučaju, ne treba ni da bude toliko bitan, koliko poruke mira, ljubavi, nade, vere i budućeg večnog spasenja koju nosi. Nisu li to poruke koje treba da slavimo svaki dan?

Mir Božji,

Hristos se rodi!

(Telegraf.rs)