Prvi fabrikanti i industrijalci koji su u Srbiji videli "bolju Ameriku"

Iz vođene ture Tragom stranaca na Novom groblju u Beogradu

Dvojica braće, Nikola i Konstantin Šonda, došli su u Beograd iz sela Klisure u Grčkoj. Po poreklu cincari, govorili su samo grčki i cincarski jezik. Braća su bili trgovci i oni zajedno započinju bakalski posao.

Nakon nekoliko godina razdvojili su svoj privatan biznis. Nikola je imao bakalsku radnju na Zereku, na uglu sadašnje Ulice Uzun Mirkove i Kralja Petra. Konstantin je 1902. godine dobio od države povlastice da započne fabričku proizvodnju kakaoa, čokolade i bombona. Na porodičnom imanju na uglu Solunske i Despota Đurđa, podignuta je prvo prizemna fabrika. Bila je to prva fabrika čokolade u Srbiji, a prva čokolada se zvala Olga. Kosta je upravljanje fabrikom, posle nekoliko godina, prepustio sinovima od kojih je najstariji Mihajlo razvio posao i izuzetno se obogatio. Svoje proizvode izlagao je u Parizu, Londonu, Rimu i Bordou, a svoj smisao za proizvodnju i plasiranje proizvoda dokazao je efektnim reklamama u štampi i pravljenjem čokolada sa serijom sličica junaka iz Velikog rata.

Mihajlo je došao i na ideju, kada je fudbal postao izuzetno popularan kod nas, da u omotu čokolada izdaje i sličice fudbalera, koje je prodavao uz svoju čokoladu. Mihajlo Šonda je 1911. godine napravio bioskop Koloseum (današnji bioskop Zvezda). Bila je to prva specijalizovana bioskopska sala u Beogradu. Ono što se takođe izdvaja za porodicu Šonda je da su bili humanitarni radnici i dobrotvori, davali su novac za pomoć siromašnim starim licima, a bili su i među osnivačima dobrotvornog društva za pomoć slepima Stefan Dečanski. Posle Drugog svetskog rata njihova imovina je nacionalizovana, a među poslednjim naslednicima, Konstantin Kosta Šonda bio je zaslužan za osnivanje fabrike slatkiša „Takovo“ iz Gornjeg Milanovca, fabrike slatkiša „Evropa“ iz Skoplja, fabrike keksa i bombona u Sarajevu. Porodica je na kraju ostala bez direktnih naslednika.

Druga značajna porodica koja se izdvojila je porodica Bajloni. Porodica industrijalaca Bajloni, poreklom iz Češke, u Beograd se doselila 1855. godine. Ignjat Bajloni, rodonačelnik porodice Bajloni, do dolaska u Beograd, bavio se kožarskim zanatom. Od namere da ode da živi i radi u Americi odgovorio ga je zet Anton Nemec, koji se u Srbiji obogatio za kratko vreme, rečima: „Dođi, nema bolje Amerike od Srbije“. Sa ženom i četiri sina, Antonom, Jakovom, Vesom i Jovanom, Ignjat Bajloni se nastanio u Beogradu. Jakov je izučio bačvarski zanat u Zemunu, a Anton mlinarski zanat kod Antona Nemeca, gde je u početku i radio. Vesa je ostao sa roditeljima da pomaže u gostionici i bio je oženjen Milevom ćerkom Velimira Valožića, dok je Jovan kao mladić poginuo po završetku Vojne akademije. Bajloniji su se u početku bavili gostioničarstvom (imali su čuvenu „Bajlonijevu kafanu“ kod Tobdžijske pijace) i mlinarskom industrijom, a zatim postaju vlasnici beogradske pivare i brojnih nekretnina.

Firma „Ignjat Bajloni i sinovi“ obuhvatala je Parni mlin u Malom Crniću, Malu pivaru na uglu Skadarske i Cetinjske ulice, koju su preobrazili u uspešnu Pivaru, a na zemljištima koja su posedovali uzgajali su stoku koju su prodavali u Austro-Ugarskoj. Jakov Bajloni je osnovao Prvo srpsko pivarsko društvo i Srpsko brodarsko društvo, materijalno je pomagao Srpsku trgovačku omladinu. Brat Antonije, industrijalac i dobrotvor, bio je jedan od najboljih mlinarskih stručnjaka. Pomogao je gradnju Crkve u Malom Crniću, kao i osnovanje Biblioteke i Osnovne školu u Malom Crniću. Davao je priloge Beogradskoj trgovačkoj omladini i bio je jedan od osnivača Srpskog poljoprivrednog društva. Sin Jakova Bajlonija, Ignjat, bio je guverner Narodne banke, i njegov potpis nalazi se na prvoj novčanici štampanoj u Zavodu za izradu novčanica u Topčideru 1929. godine. Ignjat Bajloni je osavremenio Pivaru i ona je postala jedna od prvih fabrika na električni pogon u Beogradu. Modernizacijom proizvodnje piva u Beogradu porodica Bajloni zadužila je Beograđane, koji su u znak zahvalnosti odlučili da nekadašnju močvaru, današnju pijacu, naspram pivare nazovu po njima.

Iz šetnje Novim grobljem pod nazivom Tragom stranaca na Novom groblju y Beogradu, u organizaciji JKP "Pogrebne usluge" Beograd, koju vodi i osmišljava istoričarka umetnosti dr Violeta Obrenović. Nova serija tematskih vođenih obilazaka Novog groblja očekuje se početkom naredne godine. Za sve informacije o besplatnim tematskim obilascima Novog groblja, kao i odgovore sva na ostala pitanja vezana za aktivnosti JKP "Pogrebne usluge" Beograd, možete se obratiti na adresu elektronske pošte info@beogradskagroblja.rs, ili putem kontakt forme na veb sajtu preduzeća www.beogardskagroblja.rs.

(Telegraf.rs/PR)