"To je tihi neprijatelj": Kako gljive stvaraju moćne toksine koji mogu kontaminirati hranu?

Četiri proteina su "smrtonosna" kombinacija

Hrana kontaminirana gljivama u najboljem slučaju može predstavljati neugodnost, a u najgorem slučaju može biti opasna po život. Ali nova istraživanja pokazuju da uklanjanje samo jednog proteina može biti potencijalno dobra vest za bezbednost hrane prenosi sciencenews.

Neke gljive proizvode toksične hemikalije zvane mikotoksini, koji ne samo da kvare hranu kao što su žitarice, već nas mogu i razboleti. Aflatoksini, jedan od opasnijih tipova mikotoksina, mogu izazvati rak jetre i druge zdravstvene probleme kod ljudi.

Preporučujemo

"To je tihi neprijatelj", kaže istraživač gljiva Ozgur Bajram sa Univerziteta u Irskoj, jer većina ljudi ne primećuje kada je hrana poput kukuruza ili pšenice pokvarena.

Godinama su istraživači znali da neke gljive proizvode ove toksine, ali nisu znali sve detalje.

Sada su Bajram i njegove kolege identifikovale grupu proteina odgovornih za uključivanje proizvodnje mikotoksina.

"Novoidentifikovani proteini deluju kao ključ za pokretanje automobila", kaže Bajram.

Četiri proteina su "smrtonosna" kombinacija

Istraživači su hteli da shvate kako da uklone taj "ključ" i spreče da startni signal prođe, što znači da se uopšte neće stvarati toksini.

Bajram i njegov tim su identifikovali proteine u A. nidulansu, otkrivajući da se četiri proteina spajaju da bi napravili ključ. Istraživači su genetski konstruisali gljivicu da izbrišu svaki protein zauzvrat. Kada nedostaje bilo koji od četiri proteina, ključ ne pokreće paljenje mikotoksina, otkrio je tim.

U drugoj studiji koja tek treba da bude objavljena, deaktiviranje iste grupe proteina u blisko srodnoj gljivi A. flavus, koja može da proizvodi aflatoksine, sprečava proizvodnju tih toksina, objašnjava Bajram.

"Ovo je veliki uspeh jer vidimo, barem kod dve gljive, da isti (proteinski) kompleks radi isti posao", dodaje.

Novi rad "nadovezuje se na istraživanje koje je rađeno decenijama", kako bi se sprečila kontaminacija hrane gljivicama, kaže Vu. Za kontrolu takve kontaminacije već se koristi niz metoda.

Na primer, pošto svi sojevi A. flavus ne proizvode aflatoksine, jedan od metoda za sprečavanje kontaminacije je posipanje netoksičnih sojeva na polja kukuruza i kikirikija, objašnjava Felisija Vu sa Mičigenskog univerziteta.

Te gljive se umnožavaju i mogu pomoći u sprečavanju da drugi toksični sojevi zadobiju uporište.

"Ovo istraživanje je jedan od nekoliko načina na koje istraživači koriste genetski inženjering kako bi pokušali da se bore protiv ovih toksina u hrani. Jedna buduća primena novog istraživanja mogla bi biti da se genetski podesi gljivica koja stvara toksin, a zatim da se koristi na usevima i drugde. U suštini možemo sprečiti kontaminaciju aflatoksina u hrani, na primer, na terenu, čak i u skladištima, gde se dešava velika kontaminacija“, kaže Bajram.

Procenjuje se da gljive i organizmi slični gljivama poznati kao vodeni plesni svake godine uništavaju trećinu svetskih useva hrane. Ako bi se ta kontaminacija mogla sprečiti, Bajram procenjuje da bi sačuvana hrana bila dovoljna da prehrani 800 miliona ljudi 2022. godine.

Novo istraživanje je dobar početak, kaže Vu, ali će i dalje biti "izazov pokušati shvatiti kako se ovo može operacionalizovati u poljoprivredne svrhe".

Nejasno je koliko je ta tehnika skalabilna, kaže ona, i da bi moglo biti teško naterati američke regulatorne agencije da odobre upotrebu genetski modifikovane gljive na ključnim prehrambenim kulturama.

(Telegraf.rs)