Morski slonovi umiru na sopstvenom staništu: Mesto svetske prirodne baštine pretvara se u deponiju plastike
Tamo gde je nekada bio pesak, zakopane su plastične rukavice, kante, kese i drugi otpadi, pored kojih leže morski slonovi
Plaže na argentinskom poluostrvu Valdes su te davne 1999. godine uvršećene na listu UNESCO-ve prirodne baštine.
Preporučujemo
Kit ubica nemilosrdno ščepao mladunče morkog lava, pa ga odvukao u okean: Nije mu bilo spasa
Znali su da je trudna i pre nego što je ona saznala: Morski lavovi "nanjušili" trudnoću
Obala duga 400 metara prepuna stenovitih zaliva, plitkih uvala i peščanih plaža pretvorena je u rezervat prirode, kako bi se očuvalo njeno najveće bogatsvo - jedinstvena populacija morskih slonova.
Unatoč tome, polako postaju deponija plastike koja dolazi od ribarske industrije.
Tamo gde je nekada bio pesak, zakopane su plastične rukavice, kante, kese i drugi otpadi, pored kojih leže morski slonovi.
Kitovi, morski slonovi i drugi morski sisari masovnu umiru kada progutaju plastiku ili se u nju upetljaju.
Dijego Taboada, osnivač i predsednik argentinskog instituta za zaštitu kitova objasnio je da je problem eskalirao u proteklih 5, 6 godina, sa razvojem ribarske industrije i flota koje u sanducima prevoze škampe.
Ova mesta su područja na kojima se morski slonovi razmnožavaju. Kako bi opstali i rađali mlade moraju da žive u prirodnom staništu i da ih iz bioloških razloga koriste. Ne postoji način da izbegnu ove plaže.
Na poluostrvu Valdes živi oko 25 000 morskih slonova Krajem 19. veka bili su na ivici istrebljenja, ali se populacija, srećom, obnovila.
Priču pogledajte u videu na početku teksta.
(Telegraf.rs)