Ovaj grad je u privatnom vlasništvu, u njemu žive samo belci i ekonomija cveta: Koja je tajna Oranije?

Koristeći autonomni status prema ustavu nakon aparthejda, stvorili su grad u privatnom vlasništvu koji je do sada primao samo bele stanovnike

Izdaleka, Oranija deluje kao i bilo koji drugi mali grad u ruralnoj Južnoj Africi. Međutim, oni koji ga posete odmah primete samo jedno - ovde su svi ljudi beli.

U zemlji u kojoj radnici tamne puti obično obavljaju najteže poslove u bogatim oblastima, ovde belci peru podove supermarketa, rukuju duvaljkama za lišće i beru orahe na farmama.

Preporučujemo

Stanovnici Oranije su 100 odsto belci, u državi koja je proglasila kraj rasnoj segregaciji.

Istorija ove neskladnosti datira još od 1991. godine, kada je aparthejd bio na "smrtnim mukama". Beli Afrikanci, potomci holandskih kolonizatora iz 17. veka, kupili su 8.000 hektara zemlje na obalama reke Oranž, u retko naseljenom regionu Karu.

Koristeći autonomni status prema ustavu nakon aparthejda, stvorili su grad u privatnom vlasništvu koji je do sada primao samo bele stanovnike.

Danas je populacija Oranije porasla skoro 10 puta, dostigavši oko 2.500, a ekonomija je u procvatu.

Kuće u holandskom stilu u starom Kejpu "takmiče" se sa modernim gradskim kućama, odvojenim niskim zidovima ili bez njih, ali sa uređenim baštama. Deca voze bicikle, a odrasli slobodno trče po čistim ulicama.

Male narandžasto-belo-plave zastave, južnoafričke boje pod aparthejdom, vijore se na popodnevnom vetru na gradilištima.

Stanovnici su osetljivi na optužbe da su rasisti. Insistiraju da nisu aparthejd nostalgičari, već zajednica koja traga za "slobodom uz odgovornost".

To, prema njihovom viđenju, znači zajednica koja sam brine o svojim poslovima, dalje od kriminala, restrikcija struje, nefunkcionalne lokalne vlasti i drugih problema koji muče Južnu Afriku.

-- Ljudi vide Oraniju i možda vide da nema tamnoputih radnika i njihova prve pomisao je: "ma da, ovi su rasisti", ali to nije slučaj - tvrdi Vajnand Bošof (52) stanovnik Oranije.

U bogatim područijima bilo gde u Južnoj Africi, težak fizički rad vrše isključivo Afrikanci tamne puti. Međutim, Oranija kaže da je raskrstila sa kolonijalnim i radnim navikama iz ere aparthejda.

- Mi sami radimo sve, od sređivanja bašte do sređivanja kuća. Sami gradimo kupatila, sve - kaže portparol Džost Stirdom.

Oranija je, kako je rekao, jedina zajednica koja izbegava "sistem jeftine crnačke radne snage“.

Autonomija

Prema ustavu Južne Afrike, Oranijaa ima pravo na samoopredeljenje i deluje autonomno od centralne vlade.

Ima svoju valutu, oru, vezanu jedan prema jedan za rand.

Grad pokušava i da bude energetski nezavisan, koristeći solarne panele, dok se u drugim delovima uglavnom koristi ugalj, a čitavu zemlju potresa teška energetska kriza.

Potencijalni stanovnici su provereni i ne smeju da imaju krivični dosije.

- To vam je kao sklapanje braka - kaže Stridom (28), koji je rođen u jugoistočnoj provinciji KvaZulu-Natal.

Budući stanovnici moraju da "dele sve vrednosti i da se posvete ciljevima grada", kaže on i dodaje da Oranija nije rasistički tad, niti pokušaj vraćanja aparthejdu.

Bošof tvrdi da niko ne sprečava druge Afrikance, koji nisu beli, da se prijave da žive u ovom gradu ali, kako ističe, to niko nikad nije učinio.

Populacija ovog grada raste i do 17 odsto svake godine, a tokom prošle godine biznis planovi povećani su za četvrtinu. Turizam je jedan od glavnih biznisa ovog grada i godišnje privlače oko 10.000 posetilaca.

Odjednom su druge zajednice primetile da od Oranije imaju šta i da nauče. Nedavno su dolazili iz etničkih grupa Cvana i Ksosa u "diplomatsku posetu".

- Bilo mi je važno da dođem... Bila tačna ili ne, tu negde postoji priča o uspehu - rekao je Gaboilelve Moroka, 40-godišnji poglavica Barolong Bu Seleka, pripadnika etničke grupe Cvana u susednoj Slobodnoj Državnoj pokrajini.

Ona kaže da je tragično što se na ovakve stvari gleda isključivo politički.

Bošof, unuk arhitekte aparthejda Hendrika Vervorda, tvrdio je da su Afrikanci stvorili Oraniju zato što im je bilo potrebno mesto za dom.

- Svako afričko pleme ili klan ima svoje mesto koje koriste kao referentnu tačku - rekao je Bošof, koji je takođe desničarski poslanik u nacionalnom parlamentu.

Oranija je "postala deo južnoafričkog pejzaža2, rekao je on, nakon što je održao nedeljnu jutarnju propoved u holandskoj reformisanoj crkvi.

Privatni gradovine poput Oranije nisu neobični, kažu stručnjaci. Veruje se da u Južnoj Africi ima mnogo njih.

- Jedina razlika je što su oni izabrali "etničku i kulturnu pozadinu" - tvrdi Sandil Svana, stručnjak za lokalnu vlast.

Još jedan grad samo za Afrikanere, Klajnfontejn, nalazi se nekih 30 kilometara izvan glavnog grada "Dugine nacije", Pretorije.

Prvi crni predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela, neumorno se trudio da pomiri duboko podeljenu zemlju.

Posetio je Oraniju 1995. i pio čaj sa Vervordovom udovicom. Beli čajnik iz kojeg su pili je među suvenirima uredno poređanim u skromnoj beloj kući u kojoj je Betsi Vervord provela svoje poslednje godine.

Izvan crkve, Ransi Pizer, 58-godišnja bivša državna radnica koja se u decembru preselila u Oranju iz Pretorije, rekla je da uživa u više društvenih interakcija sa komšijama na ulici.

- To je zajednica u kojoj mogu da se izrazim u svojoj sopstvenoj kulturi - rekla je ona.

(Telegraf.rs)