Za jedne svetica, za druge grešnica: Majku Terezu optužuju da je prikrivala jezive zločine katoličke crkve

Majka Tereza je 1979. godine dobila Nobelovu nagradu za mir jer se uhvatila u koštac sa nečim sa čim niko do tada nije imao iskustva, ali da li je sve bilo tako bajkovito?

Majka Tereza je za života uspela da zaustavi ratove, da se sprijatelji sa predsednicima, izgradi brojna sirotišta i oslobodi bolesne zatvorenike. U međuvremenu je objavljen novi dokumentarac u kom se ona optužuje da je pod velom humanitarnog rada prikrivala jezive zločine katoličke crkve. 

Rođena kao Agnes Gondža Bojadži u Skoplju, Severnoj Makedoniji 1910. godine. Kada je imala samo osam godina, ostala je bez oca što je u velikoj meri njenu porodicu gurnulo u siromaštvo. Utehu i spas je našla u crkvi i sa 12 godina odlučuje da se zamonaši.

Preporučujemo

Sa 18 godina je otišla u Dablin da se pridruži redu katoličkih sestara reda Loreta, a godinu dana kasnije putuje u Kalkutu da postane učiteljica. Veliki uticaj na nju ostavila je velika tragedija u Bengalu 1943. godine, kada je zbog gladi umirao veliki broj ljudi. Tri godine kasnije tvrdila je kako je Isus pričao sa njom i da joj je tom prilikom dao instrukcije.

- Trebalo je da napustim manastir i pomognem siromašnima. To je bilo naređenje - govorila je ona.

Crkva joj  je dala dozvolu da osnule svoj red "Misionari ljubavi", dok ona birala odoru, jednostavan beli pamučni sari sa plavim rubom. Od početka Majka Tereza je plenila svojim šarmom i saosećanjem, ali je posedovala čvrstoću vojskovođe.

- Imala je lukavost seljaka. Bila je veoma fokusirana i pomalo tvrdoglava - pričali su ljudi koji su je poznavali.

Majka Tereza je 1979. godine dobila Nobelovu nagradu za mir jer se uhvatila u koštac sa nečim sa čim niko do tada nije imao iskustva, ali da li je sve bilo tako bajkovito?

Britanski doktor Džek Preger koji je radio sa njenom dobrotvornom organizacijom navodno je bio je šokiran onim što je video.

- Monahinje nisu pružale odgovarajuću negu pacijentima. Igle su korišćene više puta i nisu bile sterilisane. Jednoj ženi sa opekotinama nisu dali lekove protiv bolova. Monahinje su morale da se bičuju, da nose lance sa šiljcima jer su verovale da će u patnji naći iskupljenje.Imale su novac da vode pristojnu bolnicu za siromašne, ali to nisu radile - rekao je on, piše Daily Mail.

Parola im je bila "Molitvom ćemo ublažiti bol, ne lekovima". Bol nije bio samo nusproizvod njenog rada, već navodno njegov sastavni deo.

Meri Džons koja je sa Majkom Terezom radila 20 godina rekla je da je njena duhovnost bila povezana sa Isusom Hristom na krstu.

- On je dao svoj život u bolu, a ona je verovala da je patnja najveća vrednost. Ideja je bila da će patnja iskupiti svet - rekla je Meri.

Do 1980-ih njen uticaj na dešavanja u svetu bio je zaista veliki. Ona je zahtevala prekid vatre u Bejrutu 1982. godine da bi spasila siročad i to se i dogodilo.

Tri godine kasnije oslobodila je zatvorenike koji su umirali od side u zatvoru u Njujorku. Do tada je njena organizacija od donacija prikupljala 100 miliona funti godišnje, ali je većina tih para uplaćivana u Vatikansku banku.

- Mislila je da je dobro biti siromašan, jer je Isus bio siromašan. To je šizofreno - rekla je Meri.

Poslednja decenija njenog života, možda je bila i najteža. Iako je bila stara, crkva ju je često pozivala da ih spasi od sve većeg broja skandala oko zlostavljanja dece od strane katoličih sveštenika.

- Slali su je u gradove u kojima se govorilo o ovim skandalima. Umela je da skrene pažnju - govorila je Meri.

Njeno učešće u ovim navodnim skandalima je zataškano, ali se postavlja pitanje da li će njeno nasleđe biti ukaljano. Da li je bila svetica ili grešnica, ili pomalo i jedno i drugo?

(Telegraf.rs)