Otkriven mikroskopski okeanski predator: Mogao bi biti tajno oružje u borbi protiv klimatskih promena

- Ovo je potpuno nova vrsta, koja nikada ranije nije opisana ovoliko detaljno - kažu naučnici

Naučnici su otkrili novog sićušnog morskog predatora koji ima sposobnost da prirodno sekvestrira ugljenik.

Smatraju da bi jednoćelijski mikrob mogao biti "tajno oružje u borbi protiv klimatskih promena" kako okeani postaju topliji i kiseliji.

Preporučujemo

Prema timu sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju, ovo stvorenje bi se moglo uzgajati kako bi se smanjile emisije ugljenika.

Šta ovaj mikrob radi?

Mikrob koristi fotosintezu i luči sluz bogatu ugljenikom koja privlači i hvata druge mikrobe.

Predator pojede neke od ovih mikroba pre nego što otpusti tešku sluz bogatu ugljenikom koja tone na dno okeana, doprinoseći prirodnom pumpanju ugljenika.

Prema morskom biologu dr Mihaeli Larson, koja je vodila istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications, takvo ponašanje nikada ranije nije pokazano, prenosi Sky News.

- Većina kopnenih biljaka koristi hranljive materije iz tla za rast, ali neke, poput Venerine muholovke, dobijaju dodatne hranljive materije hvatanjem i konzumiranjem insekata - rekla je dr Larson.

- Slično, morski mikrobi koji vrše fotosintezu, poznati kao fitoplanktoni, koriste hranljive materije rastvorene u okolnoj morskoj vodi za rast - ​​dodala je ona.

- Međutim, naš studijski organizam, Prorocentrum cf. balticum, je miksotrof, tako da je u stanju da jede i druge mikrobe za koncentrovanu količinu hranljivih materija, kao što je uzimanje multivitamina. Kapacitet da nabavlja hranljive materije na različite načine znači da ovaj mikrob može da zauzme delove okeana bez rastvorenih hranljivih materija i stoga neprikladan za većinu fitoplanktona - objašnjava.

Profesorka Martina Doblin, viši autor studije, rekla je da bi mikrob mogao biti od ogromnog značaja za to kako razmišljamo o okeanu koji balansira količinu ugljen-dioksida u atmosferi.

Procenjuje se da je vrsta, koja je izolovana iz voda na obali Sidneja, sposobna da "potopi" do 0,15 gigatona ugljenika svake godine.

Studije sugerišu da će čovečanstvo, kako bi ispunilo klimatske ciljeve, morati da pronađe način da ukloni 10 gigatona ugljen-dioksida iz atmosfere svake godine do 2050.

- Ovo je potpuno nova vrsta, koja nikada ranije nije opisana ovoliko detaljno - rekla je profesor Doblin.

- Implikacija je da postoji potencijalno više utonuća ugljenika u okean nego što trenutno mislimo, i da možda postoji veći potencijal da okean uhvati više ugljenika prirodnim putem kroz ovaj proces, na mestima za koja se nije smatralo da su potencijalne lokacije za sekvestraciju ugljenika.  Prirodna proizvodnja ekstraćelijskih polimera bogatih ugljenikom od strane okeanskih mikroba u uslovima nedostatka hranljivih materija, što ćemo videti pod globalnim zagrevanjem, sugeriše da bi ovi mikrobi mogli da pomognu u održavanju biološke pumpe ugljenika u okeanu u budućnosti - dodaje ona.

- Ovo bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o ugljeniku i načinu na koji se kreće u morskom okruženju - zaključuje ona.

(Telegraf.rs)