Mačka u Pensilvaniji bila zaražena delta sojem: Pri njenom testiranju otkriveno nešto bitno
Zanimljivo je da kod domaće mačke iz Pensilvanije bris nosa nije identifikovao SARS-CoV-2, dok test izmeta jeste
Korona virus nije izbirljiv u pogledu svog domaćina. Otkako je virus prvi put počeo da se širi među ljudima, napao je i kućne ljubimce, stoku, pa čak i divlje životinje. Čini se da su mačke posebno podložne zarazi kovidom 19, iako često ne pokazuju simptome i malo je verovatno da mogu da nam prenesu virus.
Ipak, ako SARS-CoV-2 tiho kruži među našim kućnim ljubimcima, uvek postoji šansa da mutira u nešto još opasnije, šireći se od domaćinstva do domaćinstva preko zajednice mačaka i pasa koji slobodno lutaju. Zato neki naučnici pokušavaju da prate varijante COVID-a među našim kućnim ljubimcima. I, bar za sada, izgleda da nema razloga za brigu, javlja sciencealert.com.
Nova studija govori o slučaju kućne mačke u jugoistočnoj Pensilvaniji, kojoj je u septembru 2021. dijagnostikovan SARS-CoV-2. Naknadnim testiranjem genoma utvrđeno je da ima delta soj, istu varijantu korona virusa koja je među ljudima cirkulisala u tom trenutku.
Ovo potvrđuje da se novije varijante kovida i dalje, nažalost, prenose na naše ljubimce.
Sa druge strane, rezultati govore da virus ne mutira mnogo kod mačjih pratilaca. Od svih 4.200 ljudskih uzoraka korona virusa koji su sekvencionirani, manje od 5 procenata je sadržalo 10 pojedinačnih varijanti pronađenih u uzorku domaće mačke. Štaviše, sedam od ovih 10 mutacija je bilo blago, što znači da nisu izazvale značajne promene.
- Dakle, naš zaključak je bio da mačka nije zaražena virusom koji je drugačiji, objasnila je veterinar Elizabet Lenon sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Prva studija koja je zvanično identifikovala delta varijantu među domaćim mačkama bila je u SAD. U vreme istraživanja, autori su saznali za još jednu mačku iz Virdžinije koja je dobila delta varijantu oko mesec dana ranije. Oba genoma izvedena iz mačaka pokazala su nekoliko pojedinačnih varijanti nukleotida u poređenju sa uzorcima dobijenim od ljudi, što je dobar znak, iako iz male veličine uzorka.
- Neke od ovih mutacija mogu biti obogaćene uzorcima mačaka, međutim, potreban je veći skup podataka da bi se izveo ovaj zaključak - pišu autori.
Zanimljivo je da kod domaće mačke iz Pensilvanije bris nosa nije identifikovao SARS-CoV-2, dok test fekalija jeste. Ovo može predstavljati različite fizičke rezervoare virusa među različitim vrstama, ili može biti da je mačka testirana nakon što je infekcija napredovala od nosa do zadnjice.
Neki ljudi koji se zaraze kovidom 19, na primer, nastavljaju da pokazuju pozitivne uzorke iz izmeta, u proseku više od 11 dana nakon što im rezultati respiratornog trakta padnu ispod nivoa koji se mogu detektovati.
- Ovo je naglasilo važnost uzorkovanja na više mesta na telu - kaže Lenon:
- Ne bismo ovo otkrili da smo uradili samo bris nosa.
U vreme kada je mačka dovedena na medicinsku negu, nekoliko dana je patila od anoreksije, letargije, povraćanja i meke stolice. Njen vlasnik je samo 11 dana ranije zaražen SARS-CoV-2, ali se od tada izolovao od svog ljubimca iz straha da će se i on razboleti.
U vreme kada je otkriveno da mačka ima kovid bilo je prekasno da se uzme bris od vlasnika kućnog ljubimca da bi se uporedile dve virusne infekcije, što znači da se ne zna kako se mačka zarazila.
- Glavni zaključak je da kako se pojavljuju različite varijante SARS-CoV-2, one zadržavaju sposobnost da zaraze širok spektar vrsta - kaže Lenon.
(Telegraf.rs)