Filipa je od smrti spasila potpuna strankinja: 11 godina kasnije ju je pronašao, a kasnije oženio njenu ćerku

Jedanaestogodišnji Filip je pitao ženu koja je imala sertifikat medicinske sestre da ga pred nacistima uzme kao svog sina. Tim postupkom spasio se od sigurne smrti

Filip Lazovski je 30. aprila 1942. godine primećen od strane nacista ispred mesta na kom se krila njegova porodica u jevrejskom getu u Poljskoj. Tada je imao 11 godina. Naređeno mu je da ode na pijačni trg i pridruži se hiljadama drugi Jevreja.

Preporučujemo

Tamo je užasnuto gledao kako nacisti radosno ubijaju novorođenče koje je majka dojila.

- Probo je bebu bajonetom, zavrteo je iznad glava ljudi i odbacio je kao da je fudbalska lopta. Nacistički oficir popeo se na podijum i podelio ljude na dve grupe. Za one koji bi trebalo da prežive pokazivao je levo. Među njima je bilo medicinsko osoblje, doktori, krojači, bilo ko ko bi "mogao da bude od koristi". Na desnu stranu je slao one koji će da budu upucani. Video sam decu i stare upućene tamo - priseća se Lazovski koji je sada rabin i ima 91 godinu.

Lazovski je bio na samo nekoliko minuta od odluke o tome da li će da preživi kada je video ženu koja je držala sertifikat medicinske sestre is stajala sa svoje dve ćerke. Pitao je da li bi ga uzela kao svog sina.

- Pogledala me je pogledom punim ljubaznosti i rekla "Ako me puste da odem sa dvoje dece, možda će da me puste i sa troje. Drži se za moju haljinu". Otišli smo na stranu onih kojima je određeno da prežive. Tu ženu sam video samo na 15 do 18 minuta, ali je nikada nisam zaboravio - dodaje.

On se bezbedno vratio svojoj porodici, ali su se nacisti vratili u avgustu 1942. godine kako bi masakrirali preostale Jevreje u getu. Dok ga je majka gurala kroz prozor pokušavajući da mu pomogne da pobegne od smrti, rekla mu je da "svetu ispriča šta se dogodilo".

Te poslednje reči vodile su ga kroz život. On jezivu priču deli sa drugima ne samo da bi ispunio poslednju želju svoje majke, već i zato što je "užasno uznemiren" regulatnim vestima o antisemitističkom nasilju u SAD.

- Ovo je rezultat toga što ljudi nisu dovoljno edukovani o Holokaustu. Kada ljudi zaborave šta se dogodilo, veoma su ranjivi i podložni tome da im se usadi ideja da se tako nešto nikada nije ni dogodilo. Imamo izbor da učinimo svet boljim mestom ili da mrzimo i uništimo jedni druge - objašnjava.

Iako su njegova majka, dva brata i sestra ubijeni od strane nacista, on, njegov otac i brat su nekim čudom preživeli. Pre nego što su stigli u Ameriku 1947. godine, dve godine su živeli u šumi.

Neočekivan susret

Godinama kasnije, dočekalo ga je iznenađenje. Nakon što je počeo da živi u Bruklinu, Lazovski je nevoljno prisustvovao venčanju prijatelja sa koledža 1953. godine.

- Nisam imao odgovarajuću odeću, niti sam umeo da igram - priča.

Ipak je otišao i tamo počeo da priča sa devojkom po imenu Glorija.

- Kada je čula da sam iz Bielice, doma moje porodice pre nego što smo proterani u geto, rekla je: "O moj bože! Majka moje najbolje drugarice Rut spasila je dečaka iz Bielice". Kada mi je ispričala priču, rekao sam da sam ja taj dečak - priseća se Filip.

Saznao je da je žena koja ga je spasila, Miriam Rabinovic, živela u Hartvordu u Konetikatu i pozvao ju je telefonom. Bila je veoma srećna kada je čula da je živ.

"Nisam te zaboravio i ne mogu da te zaboravim. Svuda sam te tražio, ali kao što Talmud kaže, 'dan će doći' i dan je zaista došao", napisao joj je u pismu.

Ubrzo je posetio Miriam i video njene ćerke. Dve devojčice koje su bile u redu sa njim tokom Holokausta su bile odrasle. Imale su 18 i 19 godina. Jedna od njih, Rut, brzo mu je postala draga. Taj osećaj bio je obostran.

- Sviđalo mi se kako izgleda. Bio je veoma prijateljski nastrojen. Zaljubila sam se - priča Rut.

Lazovski dodaje da je u njegovom srcu ona bila prava za njega jer je prošla kroz sve kroz šta je prošao i on.

Od kada su se venčali 1955. godine, Lazovski je postao rabin hartfordske sinagoge. Radio je zajedno sa katoličkim sveštenikom na inicijativi o mentalnom zdravlju u bolnici u Hartfordu. Postao je kaplan državnog senata u Konetikatu, gde nastavlja da služi i danas.

Njihov san Alan (61) priča da je Lazovski bio "zet za poželeti" koji je često vozio Rutine roditelje, Miriam i Morisa, po gradu i brinuo se o njima do kraja njihovih života.

- Uvek sam Miriam posmatrao kao majku - kaže Lazovski.

Prisećajući se majke koju je izgubio zbog zla, veoma mu je bitno da se o tome govori.

- Bog je prema meni bio dobar. Zato sam spasen, zato sam još živ. Dao sam sve od sebe i mislim da sam ispunio ono što je majka tražila od mene - zaključuje Lazovski.

(Telegraf.rs)