Izdužena lobanja sa ugrađenim metalom zbunjuje naučnike: Falsifikat ili drevni hirurški implant?
To što lobanja ima izduženi oblik, nije nešto neobično jer su Peruanci u antičko doba znali da stiskaju dečje glave trakama tokom njihovog razvoja kako bi postigli tu formu
Naučnici još uvek ne znaju koje je pravo poreklo izdužene lobanje u koju je ugrađen metalni implant. Naime, ne znaju da li se radi o najranijem primeru drevnog hirurškog implanta u Peruu ili o modernom falsifikatu.
To što lobanja, donirana Muzeju osteologije (nauka o kostima) u Oklahoma Sitiju, ima izduženi oblik, nije nešto neobično jer su Peruanci u antičko doba znali da stiskaju dečje glave trakama tokom njihovog razvoja kako bi postigli tu formu. Međutim, ono što je čudno jeste njen metalni implant koji bi, ako je autentičan, mogao biti jedinstven nalaz iz drevnog andskog sveta, navodi Index.
Uz ugrađen metalni predmet u lobanji se nalazi rupa koja je verovatno posledica postupka trepanacije, odnosno otvaranja lobanje radi rasterećenja mozga pri pokušaju lečenja povrede ili medicinskog oboljenja, što je bila uobičajena praksa u antičkom svetu.
Osteološki muzej navodi da njegovi stručnjaci još uvek nisu uspeli da provere autentičnost metalnog implanta. Portparol muzeja rekao je za Live Science da nije sprovedeno datiranje ugljenikom i da specijalizovani arheolozi tek treba detaljno da analiziraju lobanju.
Live Science je razgovarao s nekoliko nezavisnih stručnjaka o mogućem poreklu lobanje, ali njihova se mišljenja razlikuju. Neki su skeptični i smatraju da se radi o falsifikatu, dok drugi pretpostavljaju da bi ovo mogao biti primer drevne medicinske prakse.
- Prilično sumnjam da je ovo autentično - rekao je antropolog Džon Verano sa Univerziteta Tulan u Luizijani, navodeći da je metalni implant možda moderan falsifikat, čak i ako je lobanja legitimna. - Ukratko, mislim da se radi o pokušaju da lobanja postane vredan kolekcionarski predmet. Ovaj metalni implant mogao je biti umetnut pre mnogo decenija, pre nego što ga je dobio muzej ili nabavio donator - rekao je Verano.
Verano je ispitao nekoliko andskih lobanja koje navodno imaju metalne implante i 2010. objavio istraživanje na tu temu u časopisu Journal of Osteoarchaeology. Tamo navodi primere lobanja s krivotvorenim metalnim implantom ili onih kod kojih je nađen metal, ali se radilo o pogrebnoj ponudi, a ne o hirurškom procesu.
"Nikad pre nisam videla ništa slično"
Drugi naučnici smatraju da se radi o stvarnom primeru drevne medicinske prakse, ali da je prerano to tvrditi sa sigurnošću dok se ne sprovedu dalja testiranja.
- Nikad pre nisam videla ništa slično. Na osnovu fotografija čini se kao da je metalni deo oblikovan prema lobanji - rekla je antropolog Danijel Kurin sa Univerziteta Kalifornija.
- Na osnovu preloma ova je osoba, koja izgleda kao stariji muškarac, doživela ogromnu traumu tupim predmetom na desnoj strani glave. Koncentrične linije preloma pokazuju znakove zaceljivanja, što ukazuje na to da je čovek u pitanju preživeo nakon povrede najmanje nekoliko nedelja do nekoliko meseci - dodala je Kurin.
- Budući da je metalurška tehnologija u to vreme varirala širom Anda, testiranja na lobanji bi mogla da pokažu gde je taj metal proizveden. Takođe bi bilo dobro napraviti rendgenski snimak lobanje kako bi se utvrdilo pokriva li komad metala trepanacijski otvor i/ili otvoreni prelom lobanje. Postoji nekoliko slučajeva prošlih otkrića gde je nakon trepanacije u izrezanu rupu stavljen komad ljudske kosti - dodala je.
Slučaj osobe od pre 800 godina
Kurin je u članku u časopisu American Journal of Physical Anthropology iz 2013. godine pisala o slučaju osobe koja je živela u Peruu pre otprilike 800 godina i koja je nosila pripijenu kapu s metalnim delom kao kacigu koja štiti područje izbušeno trepanacijom.
Osteološki muzej nije za sada naveo kada će sprovesti detaljna istraživanja na lobanji.
(Telegraf.rs)