Pingvin sa Antarktika greškom stigao u Novi Zeland: Sam prešao više od 3.000 kilometara
Pingvin je pušten u zaliv na poluostrvu Benks, gde se njegovi pomagači nadaju da bi mogao da ode kući
Antarktički pingvin prešao je 3.000 kilometara ledenih voda i svoje putovanje završio na jugoistočnoj obali Novog Zelanda.
Adelijski pingvin, koga lokalni stanovnici sada od milja zovu Pingu, pronađen je izgubljen na obali.
Ovo je tek treći put da je adelijski pingvin pronađen kod obala Novog Zelanda - prvi put je to bilo 1962., a drugi 1993. Njegov dolazak podsetnik je na pretnje sa kojima se ptice suočavaju usled zagrevanja voda, povećane konkurencije oko zaliha hrane i promenjenih staništa.
Hari Sing, koji ga je primetio, u početku je pomislio da je "mekana igračka".
Nakon što su stanovnici primetili da pingvin ne ulazi u vodu i da bi mogao da postane mamac za pse, meštani su pozvali Tomasa Strakea iz Rehabilitacije pingvina u Krajstčerču. Strake je rekao da je bio šokiran kad je do njega stigao sa veterinarom koji ga je pronašao.
- Osim što je bio malo gladan i veoma dehidriran, zapravo nije izgledao tako loše, pa smo mu dali malo tečnosti i riblji smuti - rekao je Strake, prenosi Guardian.
Pingvin je pušten u zaliv na poluostrvu Benks, gde se njegovi pomagači nadaju da bi mogao da ode kući.
Strake je rekao da zagrevanje vode znači da se ptice bore da pronađu zalihe hrane.
- Kada se voda zagreje, riba obično odlazi u dublje hladne vode. I tako u blizini nema ribe - rekao je on.
Populacije žutookih pingvina na Novom Zelandu takođe su se borile da prežive dok su se takmičile sa ribarima, a centar za rehabilitaciju je viđao sve veći broj neuhranjenih ili izgladnelih pingvina, rekao je on, nazivajući situaciju "noćnom morom".
Profesor zoologije na Univerzitetu Otago Filip Sedon rekao je da je Pinguovo pojavljivanje "super retko" i da bi to mogla biti mlađa ptica koja je predaleko zalutala i uhvatila se u struji koja ju je odnela u vode Novog Zelanda.
Sedon je rekao da iako se čini da je populacija adelijskog pingvina u ovom trenutku stabilna - raste u nekim oblastima, a opada u drugim - postoji mnogo potencijalnih pretnji za njihovu budućnost, a promene u ponašanju pingvina mogu biti rano upozorenje da je morski ekosistem u krizi. "Sve vrste pingvina su kao morski čuvari... kada su bolesni, daju nam rani signal", rekao je on.
- Više studija će nam dati više razumevanja o tome gde pingvini idu, šta rade, kakvi su trendovi populacije – reći će nam nešto o zdravlju tog morskog ekosistema uopšte - rekao je on na kraju.
(Telegraf.rs)