Ovo su najsmrdljiviji gradovi u Evropi: Na listi i mesto iz Hrvatske
Isparenja, smrdljivo drveće, miris iz vinarija ili pivara - zbog ovih stvari su gradovi dobili epitete najsmrdljivijih mesta na svetu
Zabeleženo je da su ljudi u istoriji našeg kontinenta imali niže standarde higijene - to će vam reći svaka literatura o srednjovekovnoj Engleskoj ili knjiga "Great Stink of Paris". Savremeni život je to donekle promenio, ali i danas postoje određena mesta u kojima ćete osetiti smrad ili čudan miris.
Ovo su mesta u Evropi sa istorijom loših mirisa, a pokušaćemo i da otkrijemo zašto su dobila epitet "najsmrdljivijih gradova".
6. Barselona, Španija - isparenja iz fabrika prekrivaju vazduh
Reputacija Barselone kao jedno od evropskih mesta za odličnu hranu i zabavu čini je savršenim mestom za istraživanje. Međutim, oni koji tamo borave duže moraju da se nose sa brojnim čudnim mirisima.
Fabrike preostale iz perioda kada je grad bio industrijsko čvorište i dalje stvaraju sve vrste neprijatnih mirisa.
Kada se Evropska komisija udružila sa osam zemalja kako bi izradila aplikaciju vrednu tri miliona evra koja bi omogućila stanovnicima da označe zagađenje neprijatnim mirisima, Španija je odabrala Poblenou, novouređeni okrug na severoistoku Barselone, kao studiju slučaja.
Drugi prijavljeni mirisi pokrivaju spektar koji se kreće od kanalizacije do marihuane.
5. Daruvar, Hrvatska - drveće ginka koje miriše na povraćku
Drveće ginka je zapanjujući dodatak brojnim evropskim parkovima i ulicama. Prvobitno pronađeni u Kini pre stotina miliona godina, njihovo žuto lišće lako se uočava na kilometar udaljenosti. Međutim, dok se ne približite, nećete osetiti njihovu drugu stranu.
Žensko drveće ginka, ili "Zlatne devojke" kako ih ponekad nazivaju, neka su od najsmrdljivijih. Kada odbace lišće i bobice, proizvode smrad koji se često poredi sa trulim jajima ili povraćkom.
Najstarije drvo, na sreću, je nagrađivani Adam, muško drvo staro 234 godina.
4. Pariz, Francuska - smrdljiva kanalizacija pored Sene
Sam Pariz ima brojna mesta gde možete da uživate u mirisima - pekare, vinarije, parfimerije, ali to ne poništava glasine da je Pariz jedan od najsmrdljivijih gradova na svetu.
Nacionalna geografija je čak sprovela istragu o tome kako Pariz planira da ukloni "taj miris mokraće". Mala cena za to što ste jedan od kulturno najbogatijih gradova na kontinentu.
Neki delovi grada zarađuju novac od smrada više od jednog veka - grad je 1889. godine ogradio deo svog kanalizacionog sistema da bi ponudio obilaske.
Opisana kao "odvratnog mirisa, ali zanimljiva", brza šetnja mračnim prolazima Muzeja kanalizacija nateraće vas da se vratite do najbliže pekare.
3. Vila Nova de Gaja, Portugalija - mnoštvo oštrih pećina
Vaše uživanje u mirisima koji lebde u vazduhu Vile Nove de Gaja zavisiće u potpunosti od vašeg ukusa za alkohol.
Grad je poznat po svojim "pećinama" - podrumima u kojima se skladišti vino iz regiona. Napravljen je 120 km dalje, u dolini Douro, pre nego što je transportovan niz reku.
Neki ljudi se usuđuju da pređu preko mosta da osete miris, drugi baš i ne. Stanovnici opisuju atmosferu kao jaku, ali slatku.
2. Edinburg, Škotska - miris kvasca "starog zadimljenog"
Edinburg ima istoriju borbe sa lošim mirisima. Dugogodišnji zaljubljenici u prošlost grada su mu dali nadimak Auld Reekie - "stari zadimljeni", a problemi su se kretali od odlaganja leševa u 17. veku do smoga.
Problem ove generacije? Snažan dašak alkohola iz njegovih pivara.
Godine 2009. lokalno stanovništvo je bilo zbunjeno predlozima kojima se od severno-britanske destilerije traži da instalira "kulu za kontrolu mirisa". Čini se da im se baš sviđa kvasac, prenosi Euronews.
1. Venecija, Italija - kanali puni smeća u gradu koji tone
Kanali Venecije su karasteristični deo "grada koji tone", a putovanje u grad nije potpuno ukoliko ne večerate na vodi.
Nažalost, oni takođe deluju kao gradski kanalizacioni sistem, na veliko zgražavanje turista tokom vrelog letnjeg dana. Toplota izaziva sve vrste mirisa da izađu iz vode i postoji velika šansa da dospu na kopno.
Trg Svetog Marka se plavi nekoliko puta godišnje, šireći ljudski otpad.
Stanovnici tvrde da je to sve bolje kako vreme prolazi - kretanje vode pomaže joj da ne stagnira, a to je zaista primetno samo tokom oseke i toplog vremena.
(Telegraf.rs)