Povredio trtičnu kost u saobraćajki, pa rešio da istraži kako su naši preci izgubili rep

Naučnici pokušavaju da dokažu da smo rep izgubili iznenada i da se ta promena nije dogodila postupno

Pre otprilike 25 miliona godina naši su preci izgubili rep, a genetičari su sada verovatno otkrili mutaciju zbog koje majmuni, poput nas, ne mogu da imaju produžetke na zadnjici. Ako se pokaže da su u pravu, to znači da smo rep izgubili iznenada i da se ta promena nije dogodila postupno, prenosi Index.

Preporučujemo

Bo Ksija iz medicinskog centra Univerziteta Njujork ispričao je da je nedavno u saobraćajnoj nesreći povredio kokcigodiniju, repnu kost koja je zapravo ostatak davnog repa.

- Bilo je stvarno bolno. Stalno sam se prisećao toga da mi na telu imamo rep - rekao je Ksija, prenosi New Scientist.

Ksija je nakon toga odlučio da istraži genetsku osnovu gubitka ovog produžetka. Sve mutacije koje uzrokuju gubitak repa trebalo bi da budu prisutne kod čovekolikih majmuna, ali ne i kod majmuna.

On i njegove kolege uporedili su 31 gen te dve vrste povezan s gubitkom repa i nisu pronašli ništa u područjima kodirajuće sekvence za belančevine. CDS (coding DNA sequence) ili kodirajuća sekvenca deo je transkripta koji se prevodi u protein.

Nakon toga su pregledali takozvanu "džank" DNK, koja se nalazi unutar gena. Nekodirajuća DNK sadrži vrlo raznolike nizove DNK koji su vrlo često skloni velikom broju ponavljanja. U početku je biološka funkcija velikog dela nekodirajuće DNK bila nepoznata pa su stoga ti delovi prvobitno nazvani "džank DNK" ili "genomsko smeće".

Alu elementi

Ksija je otkrio da se kod pretka čovekolikog majmuna u nekodirajućoj DNK repnog gena nalaze elementi Alu. Alu elementi su neka vrsta genetskih parazita koji se kopiraju i lepe po celom genomu. Stručnjaci su u tom području pronašli dva takva elementa s komplementarnim sekvencama koji su se vezali i napravili petlju u mRNA.

Mogli bismo to uporediti sa situacijom kada se u priručniku zalepe dve stranice, pri čemu gubimo deo uputstva. To znači da je proteinu TBXT često nedostajao ključni deo.

Stručnjaci su napravili nekoliko eksperimenata kako bi dokazali svoju hipotezu. Na primer, otkrili su da miševi s ovom mutacijom imaju kombinacije TBXT proteina pune dužine i nedostajućeg dela i da to obično dovodi do potpunog gubitka repa.

- Da se nešto ovako dogodi odjednom je značajan moment jer nam onda ne trebaju milioni godina uzastopnih sićušnih promena - rekla je Kerol Vord sa Univerziteta Misuri.

Dodala je da, iako među fosilima nema dokaza o postupnom gubitku repa, za sada imamo premalo fosila da isključimo tu mogućnost.

Kako je evolucija odabrala baš ovu mutaciju?

Ono što nam ovaj nalaz ne može reći je zašto su naši preci izgubili rep, odnosno zašto je evolucija odabrala baš ovu mutaciju. Neka od objašnjenja temelje se na tome da su ga čovekoliki majmuni izgubili jer su počeli da se kreću na drugačiji način, poput uspravnog hodanja među granama.

- Ali, ako gledamo fosile, oni ukazuju na to da su prvi majmuni bez repa još uvek hodali na sve četiri noge - kaže Vord.

Ksija misli da je morala da postoji snažna prednost gubitka repa jer ova mutacija ima i nedostatak. Neki miševi s tom mutacijom razvili su abnormalnosti na kičmi, poput spine bifide. Smatraju da postoji mogućnost da je relativno visoka stopa spine bifide kod ljudi relikt gubitka našeg repa pre mnogo miliona godina.

(Telegraf.rs)